U junu 2024. godine, Evropski savet, najviše političko telo Evropske unije, usvojio je zaključke o narednim koracima za unutrašnje reforme EU koje treba da prethode prijemu novih članica. Prema ovim zaključcima, Evropska komisija je trebalo da do proleća 2025. pripremi dubinske analize politika koje će biti osnova za dalje reforme, dok bi Savet EU trebalo da u junu 2025. nastavi rad na njima.
Ovi rokovi su došli i prošli, a zadaci nisu ispunjeni. Poslednjih nedelja, javnost je dobila potvrde da se, uprkos kašnjenju, na njima i dalje radi. Međutim, teško je u ovom trenutku proceniti da li će rad na unutrašnjim reformama EU otići dovoljno daleko. U narednih šest meseci fokus će biti na danskom predsedavanju EU, koje se obavezalo da će se baviti i ovom temom.
Pre nego što unutrašnje reforme stignu na sto država članica, Evropska komisija bi trebalo da završi sa pomenutim dubinskim analizama politika EU. Kako je našem portalu nedavno poručeno iz EK, analize politika „napreduju i biće predstavljene u dogledno vreme“.
„Evropski savet jeste pozvao Evropsku komisiju da ih predstavi na proleće 2025, ali proces se nastavlja u svetlu značajnih dešavanja na političkoj i spoljnoj agendi EU, kao i institucionalnoj tranziciji“, navode u Evropskoj komisiji za European Western Balkans.
Unutrašnje reforme Evropske unije već dugo se pominju kao proces koji mora teći paralelno sa pregovorima o prijemu novih članica. Zagovornici ovog procesa ističu da će EU teško moći da funkcioniše sa povećanim brojem članica, te se govori o potrebi za istovremenim „širenjem“ i „produbljivanjem“ EU.
Kada je reč o sadržini reformi, do sada su se uglavnom pominjali dodatni mehanizmi odbrane vladavine prava unutar EU, prilagođavanje zajedničkog budžeta prijemu novih članica, kao i izmena pravila funkcionisanja Unije u brojnim oblastima na koje će uticati dalje proširenje, od energetike do migracija.
Najvažnija, i najkontroverznija, jeste potencijalna reforma o načinu donošenja odluka unutar Evropske unije. Iako se o većini stvari prema trenutnim pravilima odlučuje kvalifikovanom većinom država članica, u nekim oblastima – poput oporezivanja, spoljne politike i socijalnih pitanja – neke odluke još uvek zahtevaju jednoglasnost. Sa svakom novom članicom EU bilo bi teže postizati konsenzus i sprečavati zloupotrebe prava veta koje se već sada javljaju.
Ne postoji saglasnost oko toga kako i do koje mere treba sprovesti ove reforme, posebno poslednju. I dok neke države napreduju na polju proširenja, poput Crne Gore i Albanije, pa i Ukrajine i Moldavije, napredak na polju unutrašnjih reformi za sada izostaje, iako dobijamo najave da će se ova tema ponovo aktuelizovati u narednom periodu.
Početni zalet, pa zastoj
Otkad je Evropska unija 2022. dala status kandidata Ukrajini i Moldaviji, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru te godine, vratio se argument „geostrateškog imperativa“ proširenja. Drugim rečima, Evropska unija treba da se proširi zarad svoje bezbednosti i širenja uticaja na susedne regione.
Paralelno sa novom energijom u politici proširenja, počele su da se javljaju inicijative za unutrašnjom reformom EU kao neophodnim drugim kolosekom. Dosta pažnje je privukla studija koju je, na poziv vlada Francuske i Nemačke, u septembru 2023. izradila grupa stručnjaka, a koja je, između ostalog, predložila promene u sastavu institucija EU, načinu odlučivanja i finansiranja.
Potom je, u martu 2024, sama Evropska komisija izradila dokument o „reformama i revizijama politike pre proširenja“ u kome je predstavila oblasti koje će, po sudu ove institucije, zahtevati reforme. Među njima se našao i proces donošenja odluka, mada je konstatovano da među državama članicama trenutno „ne postoji konsenzus“ kada je reč o ovom pitanju.
U zaključku ovog dokumenta je konstatovano da je „uvećana Unija od strateškog značaja“ i da je potrebna „jasna strategija kako da se nastaviti paralelnim kolosecima proširenja i reforme EU“. Nekoliko meseci kasnije Evropski savet je pozvao Komisiju da predstavi dodatne analize politika i konstatovao da će se na ovu temu vratiti u junu 2025.
Od tada se skoro ništa nije javno čulo o procesu unutrašnjih reformi Evropske unije. Evropski savet je održao redovni sastanak u junu 2025. ali, kako je potvrđeno našem portalu, unutrašnje reforme EU nisu bile na dnevnom redu. Umesto toga, govorilo se o situaciji u Ukrajini, na Bliskom istoku, Zapadnom Balkanu, kao i evropskoj odbrani i konkurentnosti.
S druge strane, poslednjih nedelja nekoliko institucija potvrdilo je da se na ovoj temi ipak radi. Evropski parlament je 19. juna održao debatu o „institucionalnim i političkim implikacijama proširenja EU i globalnih izazova“, na kojoj je komesarka Ekatarina Zaharijeva izjavila da EK „trenutno sprovodi dubinske analize politika“ relevantnih za proširenje, kao i da Komisija veruje da treba proširiti glasanje kvalifikovanom većinom tamo gde je to moguće uraditi bez izmene osnivačkih ugovora.
Da li će Danska odgovoriti na očekivanja?
I program Danskog predsedavanja Savetom Evropske unije, koje je počelo 1. jula i trajaće do kraja ove godine, pominje unutrašnje reforme EU. U njemu se navodi da će predsedavanje „nastaviti rad na unutrašnjim reformama“ i da će se pritom „osloniti na nadolazeće analize Komisije“.
Janis Emanuilidis, zamenik izvršnog direktora briselskog Centra za evropske politike, smatra da će Evropska komisija objaviti dubinske izveštaje tokom jeseni, ali izražava sumnju da će konkretni predlozi biti dovoljno dalekosežni, pogotovo kada je reč o reformi unutrašnjeg odlučivanja u EU i finansiranju proširene Unije.
„Kada je reč o oba ova aspekta, bojim se da se Komisija neće usuditi da ide dovoljno daleko. Sve je to povezano sa okolnošću da su mnoge članice EU veoma oprezne kada je reč i o proširenju i o potencijalnim reformama Unije“, kaže Emanuilidis za European Western Balkans.
On upozorava da ovo znači da, iako bude napretka tokom predsedavanja Danske, ovaj napredak neće biti dovoljan za širenje i produbljivanje EU.
„Iz današnje perspektive, bojim se da razdor između objava, govora i obećanja u nedelju i realnosti u ponedeljak kada je reč o ‘geopoličkom imperativu’ proširenja EU neće brzo premostiti“, zaključuje Emanuilidis.
Nešto više očekivanja u svom nedavnom tekstu iznosi programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike iz Beograda Strahinja Subotić.
Kako predočava Subotić, tokom danskog predsedavanja biće otpočeti pregovori o Višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije, koji će se odnositi na period od 2028. do 2034. godine.
„Postoje snažna očekivanja da se upravo tokom tog ciklusa Unija ‘obaveže’ prema budućim članicama, tako što će unapred izdvojiti deo novca za njih, i na taj način poslati poruku da se proširenje očekuje tokom naredne decenije“, piše Subotić.
On takođe podseća da je Danska krajem 2023. godine postala deo „grupe prijatelja“ koja zagovara uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike te da, u takvim okolnostima, nije nemoguće zamisliti da bi Danska mogla da podrži ovaj metod glasanja i u politici proširenja.
U komentaru za naš portal, Subotić kaže da se kasni sa unutrašnjim reformama EU, ali da do napretka na tom polju mora što pre da dođe iz više razloga.
„Aktivno se pise nacrt pristupnog ugovora Crnom Gorem. Pored toga, cilj je da se sa Albanijom otvore preostali klasteri, a da se nekako odblokira mađarski veto sa Ukrajine (i Moldavije). Za ostale ostaje neizvesno. U takvom kontekstu, EU mora da pošalje poruku da se interno priprema. Danska je upravo takve poruke slala u kontekstu preuzimanja predsedavanja“, kaže Subotić.
Narednih šest meseci, prema tome, biće značajno za procenu o ozbiljnosti EU kada je reč o unutrašnjim reformama, a samim tim i o proširenju.