Srbija se, poput mnogih drugih evropskih država, suočava sa nezapamćenom zdravstvenom krizom.
U ovoj situaciji i vlade i građani širom Evrope moraju da pokažu odgovorno ponašanje. Cenim mere koje je preuzela vlada u ranim danima izbijanja pandemije, i apelujem na sve ljude u Srbiji da poštuju pravila i savete nadležnih, uključujući preporuke evropskih institucija, kaže u razgovoru za Danas Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, komentarišući način na koji se Srbija bori sa korona virusom.
Šta mislite o izjavama srpskih zvaničnika o medicinskoj i drugoj pomoći koju su obezbedile Kina i EU? Slažete li se sa Karlom Biltom da Srbija favorizuje pomoć Kine?
Verujem da je važno pričati o onome što radi Evropska unija. EU čvrsto stoji uz naše partnere na Zapadnom Balkanu, konkretnim koracima i obavezivanjima. Evropska unija je tu za ljude u Srbiji, u dobrim i lošim vremenima. Naša pomoć seže do brojnih kriza u prošlosti, na primer, pomogli smo tokom razornih poplava 2014. EU je sada mobilisala 15 miliona evra za neposrednu pomoć zdravstvenom sistemu i nudi 78,4 miliona evra za socijalni i ekonomski oporavak širom Srbije od korona virusa. Samo prošlog petka, 3. aprila, na primer, EU je zajedno sa partnerima iz UN odobrila 4,9 miliona evra, što će biti iskorišćeno za kupovinu respiratora, testova i zaštitne i laboratorijske opreme za sve one ljude u Srbiji koji se danonoćno bore sa korona virusom, na „prvoj liniji fronta“ u ovoj krizi. Dozvolite mi da naglasim da ćemo prevazići ovu krizu, uz izvesne gubitke, samo ukoliko pokažemo istinsku solidarnost, ponašamo se predvidimo i uspostavimo temelje poverenja u našim prekograničnim odnosima. I, samo još jedna opaska u vezi sa Kinom – da su tamošnje vlasti odgovorno informisale čitav svet i njegove građane o širenju COVID-19 već u decembru, današnja pandemija bi bila znatno manje ozbiljna svuda, uključujući Srbiju.
Kako gledate na aktuelnu medijsku situaciju u Srbiji?
Od suštinske je važnosti da se garantuju sloboda medija i sloboda izražavanja čak i tokom vanrednog stanja. Bio sam veoma zabrinut zbog hapšenja gospođe Lalić prošle sedmice. Takođe, laknulo mi je kada sam čuo da je srpska vlada brzo reagovala i povukla mere za „centralizaciju“ javnog informisanja. Treba da imamo na umu da će čim to dozvoli situacija na terenu u Srbiji biti održani parlamentarni i lokalni izbori. Mi u Evropskom parlamentu posmatramo i nastavićemo da pažljivo pratimo situaciju u vašoj državi.
Kako komentarišete teške kritike izrečene na račun EU da nije u dovoljnoj meri pomogla Italiji u borbi sa pandemijom?
Jednostrane akcije članica EU u ranim danima pandemije bile su prirodna reakcija na pretnju budući da je zaštita zdravlja primarna odgovornost evropskih zemalja, a ne EU i njenih institucija. Ipak, trebalo nam je samo nekoliko dana da pokažemo delotvorno vođstvo i koordinaciju u duhu solidarnosti. Kako se kriza nastavlja, mnogi od nas širom EU shvataju da su saradnja i zajedničke evropske vrednosti put napred. Mi sada vidimo čak i snažnije znake evropske solidarnosti. Sve veći broj članica EU, poput Nemačke, Francuske, Luksemburga, daje značajnu pomoć Italiji ili Španiji. One šalju medicinsku i zaštitnu opremu ovim državama, i avionima prevoze pacijente iz navedenih zemalja i leče ih u bolnicama gde za to postoje kapaciteti širom Evrope. Ovo je istinski panevropski napor kada shvatite da češka bolnica obezbeđuje prostor za pacijente iz Francuske, ili da je Ukrajina poslala lekarski tim u Italiju.
Prema Vašem mišljenju, da li je EU dovoljno jaka da se oporavi od posledica pandemije u značajnim domenima, poput ekonomije i društvenih odnosa?
Čvrsto verujem da je svaka kriza istovremeno i šansa. Snažan, usaglašen napor svih država članica, pod vođstvom Evropske komisije i uz odobrenje Evropskog parlamenta, biće ključan u narednim mesecima kako bismo se pripremili za saniranje ekonomskih i društvenih posledica pandemije. Verujem da ljudi širom našeg kontinenta moraju da vide snažniju Evropu sa snažnijim institucijama, kako bismo prevazišli recesiju koja je već počela. Možemo da računamo na stabilnu poziciju Evropske centralne banke i sheme osiguranja za „posustale“ države, uključujući spasilačke fondove EU uspostavljene pre nekoliko godina. Ukratko, EU je dovoljno jaka da se oporavi i pomogne našim partnerima na Zapadnom Balkanu, ali mi ćemo takođe morati da koncentrišemo naše napore i snage. Već prošlog meseca mi u Evropskom parlamentu smo odobrili odlučan finansijski predlog Evropske komisije na istorijskom glasanju, održanom „na daljinu“. Saglasili smo se o Inicijativi za investiranje u odgovor na koronu, meri kojom se oslobađa 37 milijardi evra iz fondova EU kako bi se sanirale neposredne posledice pandemije širom cele EU. Ta sredstva će biti usmerena u zdravstvene sisteme, posustale biznise, data poslodavcima koji su na udaru krize, kao i drugim „ranjivim“ delovima država članica EU. Takođe smo se saglasili da proširimo Fond solidarnosti EU kako bismo pokrili hitne zdravstvene potrebe, čime se oslobađa 800 miliona evra ove godine, i takođe smo proširili Fond solidarnosti EU na naše partnere u državama koje su u procesu pristupanja EU, uključujući, naravno, Srbiju. Radimo bez predaha i očekujem da ćemo usvojiti više takvih mera na narednom plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, koji se održava putem video-linka 16. i 17. aprila.
Kako provodite ovde dane? Sledite li medicinske savete?
Dok nastavljam da radim putem video-linka i da komuniciram sa svojim političkim kolegama, moja porodica i ja u potpunosti sledimo sve instrukcije koje je propisala vlada i lokalne vlasti u Slovačkoj i mom gradu, Bratislavi. Uvek nosim zaštitnu masku i držim se društvenog distanciranja, u najstrožem smislu te reči. Mislim da je odgovorno ponašanje naše glavno oružje u zauzdavanju ove visoko infektivne bolesti. Takođe se veoma nadam da ćemo održati naše odgovorno ponašanje tokom uskršnjih praznika. Što se više budemo odgovorno uzdržavali, veće su naše šanse da iz ove krize izađemo sa mnogo spasenih života.