BRISEL – Više evropskih ministara kritikovalo je stanje u Srbiji uoči i tokom jučerašnjeg sastanka Saveta Evropske unije. Jedna od tema na dnevnom redu bilo je stanje vladavine prava u određenim državama kandidatima – Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji – koje je Savet od prošle godine krenuo da uključuje u rasprave o vladavini prava na nivou EU.
Savet za opšte poslove, koji se sastao juče, čini ministri država članica zaduženi za evropske poslove. Ovo telo je nadležno da odlučuje, između ostalog, o napretku država članica u procesu evropskih integracija, za šta je potrebna jednoglasnost.
Srbija nije dobila zeleno svetlo Saveta EU da napravi dalji korak u evropskim integracijama od decembra 2021, kada je poslednji put otvorila nova poglavlja.
Ministri država kandidata o kojima se raspravljalo takođe su prisustvovali sastanku. Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović objavio je sinoć na društvenoj mreži X da je imao “konstruktivnu raspravu”, te da “Srbija ostaje posvećena reformama u okviru vladavine prava i napretku na putu ka članstvu u EU”.
Sudeći, međutim, po izjavama za medije evropskih ministara uoči i nakon sastanka, stanje u Srbiji naišlo je na kritike.
Gunter Krihbaum, državni sekretar u vladi Nemačke zadužen za Evropu, ocenio je u izjavi za medije uoči sastanka da Srbija ima prepreke na putu članstva u EU koje se odnose na vladavinu prava.
Upitan o mogućnosti prijema Albanije u članstvo EU do 2030. godine, Krihbaum je izjavio da kandidati sami određuju tempo pristupanja, a zatim se pozvao na primer Srbije.
„Imamo zemlje — mislim, na primer, na Srbiju — gde će put ipak biti duži, jer je, na primer, sloboda medija nešto što se mora više puta isticati kao nešto što treba poštovati, kao i druge građanske slobode. Svesni ste svih uslova koje trenutno tamo imamo“, rekao je Krihbaum novinarima.
S druge strane, kako je rekao, Crna Gora je već daleko odmakla, a Albanija je vrlo odlučna da sprovede reforme.
“Ali to mora da se nastavi. Kao što rekoh, na kraju su zemlje (kandidati) one koje određuju tempo”, zaključio je Krihbaum.
I Džesika Rozenkranc, ministarka za evropske poslove Švedske, u svom obraćanju novinarima pred sastanak kritički se osvrnula na stanje u Srbiji.
“Danas ćemo diskutovati o vladavini prava u određenim državama kandidatima. Pozdraviću napredak u nekoliko država, ali ću vrlo jasno reći da nazadovanje demokratije u Srbiji veliki problem i da očekujemo više od zemlje kandidata”, rekla je Rozenkranc.
Obraćajući se nakon sastanka Saveta, Andreja Metelko-Zgombić, državna sekretarka za Evropu u Vladi Hrvatske rekla je, odgovarajući na pitanja novinara, da su tokom rasprave neke države direktno spomenule Srbiju kao državu u odnosu na koju daju posebne komentare.
“Neke su govorile uopšteno, ali se znalo da se posebno poziva na nedostatak slobode okupljanja u Srbiji, da ne postoji sloboda medija. Mi smo istakli da je posebno neprihvatljiv govor mržnje, i to su mnoge države članice posebno istakle, pa čak u odnosu na druge države članice, institucije EU i same državljane država članica”, rekla je Metelko-Zgombić.
Na konferenciji za štampu koja je usledila nakon sastanka Saveta, evropska komesarka za proširenje Marta Kos takođe je govorila o ovoj temi dnevnog reda, mada nije direktno izdvojila nijednu zemlju.
Kos, koja je na sastanku Saveta predstavljala Evropsku komisiju, rekla je da, što se tiče vladavine prava u državama kandidatima, “iako vidimo opipiljiv napredak u mnogim oblastima, ozbiljne zabrinutosti ostaju”.
„(Postoji) mešanje u sudske postupke, prekomerni pritisak na zvaničnike koji istražuju korupciju, kao i politizacija medijskih regulatora. Sve je to neprihvatljivo“, rekao je Kos.
Ona je dodala da će “osnove”, odnosno teme koje se tiču vladavine prava i demokratskih institucija, biti u središtu pažnje godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku država kandidata, koji se očekuju u oktobru.