BEOGRAD – Italijanski diplomata Emanuele Žiofre, koji je upravo završio mandat šefa Delegacije EU u Srbiji, bio je četvrta ličnost na toj funkciji otkako je naša država postala kandidat za članstvo u EU, u martu 2012. Podsetimo, kako je EWB prvi objavio, Žiofrea će na poziciji u Beogradu zameniti Andreas fon Bekerat, aktuelni ambasador Švedske u Varšavi.
Prema važećim pravilama, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji predstavlja EU, promoviše rezultate međusobne saradnje i u stalnom je kontaktu sa vlastima.
Vensan Dežer – diplomata koji je približio Beograd Briselu
Kada je Srbija u decembru 2009. predala kandidaturu za članstvo u EU, Delegaciju Evropske unije u Beogradu predvodio je Francuz Vensan Dežer, koji je na položaj stupio tri meseca ranije, nasledivši Španca Žozepa Ljoverasa. Tokom Dežerovog četvorogodišnjeg mandata ova država je i zvanično dobila status kandidata za članstvo u Uniji i zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora. Takođe, 19. decembra 2009. EU je ukinula vize za građane Srbije.
Vensan Dežer je na funkciju u Beogradu stupio nakon što je proveo četiri godine na mestu šefa Delegacije EU u Zagrebu. Često je opisivan kao jedan od najzaslužnijih diplomata za približavanje Srbije Uniji. U javnim nastupima neretko je naglašavao da rešavanje pitanja Kosova mora da bude prioritet Srbije na njenom evropskom putu.
Istovremeno, isticao je neophodnost nastavka sprovođenja ekonomskih reformi, unapređenja situacije u pravosuđu “u skladu sa evropskim standardima”, te popravljanja odnosa sa susednim zemljama. U decembru 2012. izrazio je nadu da će Srbija za tri do sedam godina ispuniti sve uslove za punopravno članstvo u Uniji, što se ispostavilo kao previše optimistično.
Vensan Dežer je posle diplomatske službe u Beogradu, između ostalog, obavljao dužnosti ambasadora EU na Haitiju i Mauricijusu. Na čelu Delegacije EU u septembru 2013. zamenio ga je Majkl Davenport, koji je prethodno bio ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Majkl Davenport na udaru prorežimskih medija
Početak Davenportovog četvorogodišnjeg mandata obeležila je prva međunarodna konferencija Srbije i EU, održana 21. januara 2014, čime je označen početak pristupnih pregovora.
Ovaj iskusni diplomata se aktivno zalagao za članstvo Srbije u EU, uspostavljanje vladavine prava i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali se nalazio na udaru prorežimskih medija, koji su ga bez valjanih argumenata optuživali da je “neprijatelj Srbije”, “inostrani špijun”, “čovek koji želi da ruši Vučića” u situacijama kada je kritikovao stanje u domenima poput slobode medija.
Ilustracije radi, tadašnji premijer a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić tvrdio je početkom 2015. da su novinari BIRN-a “dobili pare gospodina Davenporta i EU da govore nešto protiv Vlade Srbije”, dok su poslanici Srpske radikalne stranke u jesen 2016. uz zvižduke dočekali šefa Delegacije EU u Narodnoj skupštini i sprečili ga da predstavi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU.
Majkl Davenport je u jesen 2017. imenovan za ambasadora EU u Kuvajtu, a u martu 2021. preuzeo je dužnost šefa misije OEBS na Kosovu. Davenportov naslednik na čelnoj poziciji u Delegaciji EU u Srbiji bio je italijanski diplomata Sem Fabrici, koji je prethodno obavljao istu funkciju u Australiji.
Sem Fabrici i ćutanje o problemima demokratije u Srbiji
Tokom Fabricijevog mandata, koji je trajao od jeseni 2017. do leta 2021, Srbija je najpre ostvarila vidljiv napredak na putu ka EU, ali umesto da se takav tempo nastavi, proces evropskih integracija se znatno usporio, o čemu govori i podatak da Srbija nakon šest godina pristupnih pregovora u 2020. prvi put nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
Deo javnosti je zahtevao od Fabricija da jasnije i glasnije govori o problemima vladavine prava i demokratije u Srbiji, a pojedini opozicioni političari smatrali su da ćutanjem abolira vlast. U tom kontekstu, naročito je bila kritikovana njegova izjava da nova poglavlja Srbiji nisu otvorena zbog izmenjene metodologije pregovaranja i pandemije kovid virusa. Od 2020. do danas Srbija je otvorila samo jedan novi klaster sa četiri nova otvorena poglavlja u pregovorima sa EU.
Emanuele Žiofre – umeren diplomata u nemirnim vremenima
Emanuele Žiofre je nasledio Sema Fabricija u septembru 2021, stupivši na dužnost u Beogradu nakon mandata ambasadora EU u Izraelu. Srbija je naredne četiri godine provela u seriji protesta protiv vlasti i političkih kriza, dok je njen proces evropskih integracija stagnirao. Ambasador Žiofre je održao diplomatski odnos sa vlastima u Srbiji, ali je takođe reagovao u slučajevima napada i pritisaka na civilno društvo.
Za vreme Žiofreovog mandata započeta je izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, što je bio značajan korak za diversifikaciju snadbevanja gasom, i EU je ostala najveći investitor, trgovinski partner i donator Srbije.
Istovremeno, Srbija je postala deo SEPA (Jedinstvenog plaćanja u evrima) i dobila pretfinansiranje iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Žiofre aktivno promovisao, ističući da “osim novčanih sredstava nudi i brojne druge mogućnosti, ali i da je najosnovnije pitanje kako da Zapadni Balkan integrišemo na Jedinstveno tržište EU i pre nego što zemlje regiona postanu članice”.
Emanuele Žiofre je u javnim nastupima naglašavao da tempo pristupanja Srbije Uniji zavisi od sprovođenja reoformi, što podrazumeva i poštovanje “principa ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava”.
“Želim da se ova divna zemlja, sa tako mnogo talentovanih ljudi, punih časti, energije i nesebičnosti, kreće u pravcu većeg prosperiteta, vladavine prava i jedinstva. Ubeđen sam da je Srbiji mesto u EU”, poručio je poslednjeg dana mandata.