Sagovornici European Western Balkans ne gaje nadu da će novoimenovani ministar za evropske integracije Nemanja Starović moći da ubrza put naše države ka pristupanju EU. Kako se konstatuje, složeni zadaci koje Srbija treba da ispuni da bi napredovala u pristupnim pregovorima sa Unijom zahtevaju angažovanje svih segmenata izvršne vlasti, a ne samo Starovića koji je na funkciji zamenio Tanju Miščević. Međutim, sudeći prema ekspozeu premijera Đura Macuta to neće biti na listi prioriteta ovog saziva Vlade.
Predstavljajući program nove Vlade u Narodnoj skupštini, Macut je, između ostalog, kazao da evropske integracije ostaju strateški cilj, ali i da Srbija “nastavlja da razvija odnose sa tradicionalnim partnerima širom sveta, gradeći stabilnu i modernu državu sposobnu da odgovori na savremene izazove”.
Nemanja Starović je u prethodnom sazivu Vlade Srbije bio ministar za rad, zapoljšavanje, boračka i socijalna pitanja. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se i da je, između ostalog, obavljao funkciju državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, kao i u Ministarstvu spoljnih poslova. Takođe, bio je savetnik Kancelarije za KiM Vlade Srbije i član Gradskog veća Novog Sada zadužen za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Ministarstvo za evropske integracije Srbije osnovano je juna 2017, čime je prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije. Starović je treća osoba koja obavlja funkciju ministra za evropske integracije, a pre njega su to bile Jadranka Joksimović i Tanja Miščević.
Podsetimo, Srbija je još početkom 2014. otvorila pregovore o članstvu u EU, i do sada su otvorena 22 pregovaračka poglavlja, dok su zatvorena svega dva od ukupno 35. Iako su zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, krajem prošle godine tvrdili da bi Unija mogla da da zeleno svetlo Beogradu za otvaranje Klastera 3, to se još nije desilo, pre svega zbog nesprovođenja reformi u domenima kao što su vladavina prava, reforma izbornog zakonodavstva i sloboda medija.
Posle sastanka u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, koji je održan 25. marta, Vučić je izjavio da je cilj Srbije da do kraja 2025. otvori klastere 3 i 2, i da ubrzano napreduje ka EU, ali je dodao da je potrebno i da sama mnogo toga učini.
“Verujem da u narednih mesec dana može da dođe do velikih pomaka po pitanju zakona o biračkim spiskovima, Regulatornog tela za elektronske medije i medijskih zakona, jer je to interes svih u našoj zemlji“, poručio je on.
Jelica Minić: Prema “maglovitom” ekspozeu novog premijera Macuta, evropske integracije Srbije uopšte nije prioritet
Komentarišući promenu na čelnoj funkciji u Ministarstvu za evropske integracije, Jelica Minić, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za EWB da je nova ličnost na čelu MEI “gospodin Nemanja Starović, koji je u brojnim dostupnim biografskim pregledima predstavljen kao srpski političar, istoričar, novinar, književnik i geopolitički analitičar”.
“Od 2021.godine, pored kratkih, uglavnom jednogodišnjih službovanja na visokim položajima u tri važna ministarstva (Ministarstvo spoljnih poslova/državni sekretar, Ministarstvo odbrane/državni sekretar i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja/ministar), gospodin Starović je član i jedan od najaktivnijih autora u nevladinoj organizaciji Centar za društvenu stabilnost, koja je od prošle godine aktivna kao protivteža delatnika vlasti jakom autentičnom nevladinom sektoru u Srbiji”, kaže Jelica Minić.
Prema mišljenju naše sagovornice, poznavanje procesa evropskih integracija novog ministra “može se, dakle, meriti parcijalnim sagledavanjem u tri specifične oblasti, koje su na srpskoj agendi predpristupnih pregovora sa EU bile uglavnom marginalne, budući da se Srbija u okviru poglavlja 31, Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, usaglašavala mahom polovično, pa to poglavlje nije ni moglo biti otvoreno”.
“Iskustvo stečeno tokom rada na visokim funkcijama u tri ministarstva može biti od pomoći u eventualnim organizacionim zahvatima u novom ministarstvu, ali male su šanse da će novi ministar uspeti da bilo šta značajno postigne tokom mandata nove, slabe i najvećim delom nekompetentne Vlade Srbije, kojoj niko ne predviđa dugo trajanje”, tvrdi Minić.
Jelica Minić napominje da prema “maglovitom” ekspozeu novog premijera Macuta, evropske integracije Srbije uopšte nije prioritet.
“Prioriteti su na strani velikog biznisa sa raznoraznim partnerima po svetu i velika krasnorečiva patriotska obećanja. Ispada kao da se na evropskoj integraciji Srbije svom silom radi zapravo negde drugde, na biciklima i peške, kod kuće i u sred Evrope, pevajući Tamo daleko, ali i Odu radosti i mašući freskom Belog anđela”, zaključuje Minić.
Srđan Majstorović: Politička volja ne stanuje na adresi Vlade Srbije
U sličnom tonu, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), ukazuje za EWB da “ne vidi prostor za velika očekivanja” od Nemanje Starovića.
“Proces pristupanja EU ne zavisi od pojedinca, odnosno ministra za evropske integracije, već od političke volje čitave Vlade da se ispune dobro poznati zahtevi koji se tiču poštovanja i primene demokratskog principa podele vlasti, funkcionisanja institucija, jednakosti građana pred zakonom, poštovanja i zaštite medijskih sloboda, slobode izražavanja, normalizacije odnosa sa Kosovom i usaglašavanje sa spoljnopolitičkim merama EU, posebno s onim koje se tiču ruske agresije na Ukrajinu”, konstatuje Srđan Majstorović.
Majstorović ističe, da, kao i u slučaju njegove prethodnice, “nije realno očekivati da će ministar imati mogućnost da utiče na poteze Vlade koji bi potvrdili nedvosmislenu političku volju za sprovođenje navedenih zahteva, jer je u prethodnih desetak godina opšte poznato da politička volja ‘ne stanuje’ na adresi Vlade Srbije”.
“Novi ministar će se suočiti i sa posledicama studentskih i građanskih protesta koji su pokazali apsolutni nedostatak poverenja većine građana u institucije, politiku i političare. Proces pristupanja EU kojim će kooridinirati zahteva uključivanje i saradnju sa udruženjima građana i transparentnost ovog procesa. Činjenica da se ime ministra nalazi među saradnicima organizacije koja je imala značajnu ulogu u targetiranju novinara, medija, pojedinaca i udruženja građana u prethodnom periodu, svakako neće pozitivno uticati na potrebu drastičnog unapređenja odnosa Vlade sa organizacijama civilnog društva”, napominje Srđan Majstorović.
Majstorović ukazuje da činjenica da će Starović “među kolegama ministrima imati i one koji su spaljivali zastavu EU, promovisali mržnju i nacionalnu netrpeljivost, napadali studente i građane u protestu protiv korupcije, svakako neće pomoći ministru da ubedi domaću i inostranu javnost u nedvosmislenost ‘evropskog opredeljenja’ Vlade čiji je član”.
Sa druge strane, naš sagovornik ocenjuje da prednost novog ministra, pored prethodnog radnog iskustva u različitim državnim insitucijama i na različitim funkcijama, jeste to sto je on “član vladajuće stranke, što bi trebalo da mu olakša komunikaciju sa kolegama ministrima i smanji distancu prema resoru koji spada u red manje popularnih u novoj/staroj Vladi”.
“Da li će i koliko u tome novi ministar biti uspešan mnogo više će zavisiti od predsednika države, njegove političke procene i izbora daljih koraka u vezi sa krizom u kojoj se društvo i država nalaze već godinama, a koja je kulminirala 1. novembra prošle godine pogibijom 16 nedužnih osoba u Novom Sadu”, napominje Majstorović.
Aleksandar Popov: Ova vladajuća garnitura mora da ode da bi se Srbija vratila na evropski put
Govoreći na istu temu, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe za EWB da je “pitanje za ljude koji se u ovakvim okolnostima prihvate tog resora, zašto u tome učestvuju kada već znaju da je to u startu osuđeno na neuspeh”.
“Od Nemanje Starovića, kao ministra za evropske integracije, ne očekujem ništa više nego od dosadašnje ministarke Tanje Miscevic. Naime, ako neko poznaje proces evropskih integracija i sve što drzava Srbija treba da ispuni na tom putu onda je to ona. Miščević je bila šef pregovaračkog tima i na početku je ostvaren značajan napredak. Nakon njenog odlaska u Savet za regionalnu saradnju u Sarajevu, taj proces je usporen, a nakon njenog ulaska u bivšu vladu taj proces biva potpuno zaustavljen, jer tri godine nismo otvorili ni jedno novo poglavlje niti klaster”, kaže Aleksandar Popov.
Aleksandar Popov; Foto: Medija centar
Popov napominje da krivica nije isključivo na Tanji Miščević.
“Naprotiv, sve ono sto se dešavalo na unutrašnjem planu – urušavanje nezavisnih institucija, vadavine prava, medijskih sloboda, visoka korupcija, sprega vlasti i kriminala… ne da nije Srbiju približavalo Evropskoj uniji, nego je udaljavalo od nje. To su, uostalom, najbolje razobličili aktuelni protesti koje su pokrenuli studenti. Dakle, nije u pitanju osoba koji vodi ovaj resor, nego politika koju vodi Vlada kojoj pripada. Sudeci po sastavu nove – stare Vlade, gde je iz stare ostalo 20 ministara , ne očekujem bilo kakakav zaokret u pravcu koji bi nas približio Evropskoj uniji”, ukazuje sagovornik našeg portala.
Prema mišljenju Popova, “ova vladajuća garnitura mora da ode da bi se desilie promene koje bi iznutra otklonile sve navedene anomalije i tako Srbiju vratile na put evropskih integracija, jer sadašnja vlast, oličena u SNS samo, fingira da želi da Srbija uđe u EU, a u stvarnosti na sve načine se trudi da ostvarenje tog cilja sabotira”.