Krivično delo “poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka” ne predstavlja osobenost zakonodavstva Srbije, budući da postoji u još nekim državama, uključujući pojedine članice EU, ali problem se odnosi na sve češću praksu aktuelne vlasti da se na to poziva u obračunu sa kritičarima režima, uključujući hapšenja aktivista uoči velikog protesta 15. marta, ukazuju sagovornici EWB. Kako se naglašava, podatak da se većina takvih optužbi, u slučajevima kada se vode sudski procesi, završi oslobađajućom presudom, pokazuje da je reč o zloupotrebi prava i pravde zarad zastrašivanja i pritisaka na političke neistomišljenike.
Podsetimo, šestoro aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana iz Novog Sada uhapšeno je pre više od dva meseca, pod optužbom da su planirali rušenje ustavnog poretka. To je učinjeno na osnovu audio-snimka njihovog sastanka, koji je “procurio” u provladine medije, a na kojem se čuje kako razgovaraju o potencijalnom upadu u Narodnu skupštinu i RTS tokom protesta u Beogradu 15. marta. U međuvremenu, iz zatvora je u kućni pritvor prebačeno troje uhapšenih, uključujući Mariju Vasić, koja je štrajkovala glađu i žeđu i zbog teškog zdravstvenog stanja bila primljena u zatvorsku bolnicu, dok je ostalima sud ponovo produžio pritvor.
Krivično delo poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka izricano je i tokom ranijih protesta protiv aktuelne vlasti, uključujući demonstracije održane u maju 2023. nakon tragedija u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i Malom Orašju i Duboni, te skupove građana i opozicije organizovane u decembru 2023, posle parlamentarnih i lokalnih izbora u glavnom gradu Srbije, obeležene brojnim nepravilnostima.
“Pravna kvalifikacija je upravo tako zvučna, da bi se prividno opravdala stigmatizacija”
Jovana Spremo, direktorka zagovaračkih aktivnosti Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), objašnjava za EWB da praksa pozivanja na krivično delo “poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka” kao “osnov za lišavanje slobode građana koji učestvuju u javnim okupljanjima nije nova, ali jeste u poslednje dve godine postala izrazito učestala”.
“Zabrinjava što se takve optužbe gotovo redovno pojavljuju u kontekstu javnih okupljanja, kao što je bio slučaj i sa pritvorenim aktivistima u Novom Sadu u martu 2025. Takođe je zabrinjavajuće što možemo da povežemo slučajeve nedozvoljenog uticaja na rad tužilaštva od strane visokih funkcionera upravo sa ovim slučajevima”, napominje Spremo.
Spremo navodi da navedeno krivično delo postoji i u drugim zakonodavstvima, uključujući i neka u EU, “ali ključna razlika je u načinu njegove primene”.
“U Srbiji, ono se koristi u situacijama koje ne sadrže jasne elemente nasilja ili konkretne pretnje ustavnom poretku, što upućuje na moguću zloupotrebu u cilju zastrašivanja i pritiska”, kaže sagovornica EWB.
U sličnom tonu, advokat Ivan Ninić ocenjuje za naš portal da je “izuzetno loše to što pravosudna grana vlasti učestvuje u fabrikovanju slučajeva navodnog rušenja ustavnog poretka, jer se na taj način ugrožavaju vitalna ljudska prava, zaštićena brojnim međunarodnim konvencijama koje je ratifikovala Srbija”.
“U situaciji kada tužioci i sudije sprovode želje izvršne vlasti i naloge predsednika države, koji neskriveno utiče na svako hapšenje i pritvaranje aktivista optuženih za ovo krivično delo, onda ne možemo govoriti da se u jednoj državi primenjuju standardi Saveta Evrope, Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Više je nego očigledno da se građanski aktivisti i studenti hapse i optužuju za jedno od najtežih krivičnih dela protiv ustavnog uređenja, samo da bi završili u pritvoru od 30 do 60 dana, a njihova imena u tabloidima, uz optužbu da je reč o ‘teroristima’”, ističe Ninić.
Prema mišljenju Ivana Ninića, “pravna kvalifikacija optužbe je upravo tako zvučna i teška, da bi se prividno opravdala stigmatizacija koju vlast sprovodi prema uhapšenima”.
“Realnost je takva da se mera pritvora u Srbiji, koja ne sme da bude kazna i ne sme da bude predmet zloupotrebe i represije, u poslednje vreme pretvorila u efektivnu kaznu nevinim ljudima, koji praktično nemaju mehanizam da se od toga odbrane. Svest u društvu je još uvek toliko niska, da većina stanovništva smatra da ukoliko je neko u protvoru – to znači da je sigurno kriv i da je radio protiv države. I to je ključna propagandna tehnika vladanja koju aktuelni režim obilato koristi da bi lakše ovladao širokim narodnim masama i održavao ih hibernaciji i zabludi”, smatra naš sagovornik.
Krivični postupak se ili ne sprovodi u celosti ili se završi oslobađajućim presudama
Jovana Spremo objašnjava da, prema informacijama koje je prikupio YUCOM, veliki broj presuda za krivično delo poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka u poslednjih pet godina, donet je na osnovu “sporazuma o priznanju krivičnog dela”, što znači da “nije sproveden pun krivični postupak, a presude donete tim putem ne sadrže obrazloženje”.
“To dovodi do pravne nesigurnosti, jer ostaje nejasno šta se smatra ispunjenjem zakonskih elemenata ovog dela. U slučajevima gde je vođen pun postupak, sudska praksa pokazuje da se većina tih slučajeva završava oslobađajućim presudama, što dodatno potvrđuje sumnju da se optužbe često koriste kao sredstvo represije, a ne kao odgovor na realnu ugroženost ustavnog poretka”, ukazuje Spremo.
Ivan Ninić takođe napominje da nema istinskih dokaza o nameri rušenja ustavnog poretka.
“Ko prati izveštavanje medija u Srbiji, čija uređivačka politika je pod kontrolom vlasti, nikada ne bi poželeo ovde da dođe, ni kao turista, a posebno ne da investira svoj kapital. Država sa ovolikim brojem terorista, koji ruše ustavni poredak ili planiraju atentate na državno rukovodstvo, sigurno nije poželjna destinacija za život i rad”, ističe Ninić.
Međutim, on dodaje da je istina takva da u Srbiji ne postoji jedan sudski postupak u okviru kog su izvedeni kredibilni dokazi o postojanju stvarne namere ili resursa koji bi bili korišćeni za pripremanje nasilnog rušenja ustavnog uređenja.
“S tim u vezi ne postoji bar jedna sudska presuda koja bi opravdala hapšenja ili optužbe koje stižu od najviših državnih zvaničnika”, objašnjava Ninić.
U tom kontekstu, Ninić zaključuje da “ne samo da je reč o teškoj zloupotrebi krivičnog zakonodavstva i represivnog aparata države koju sprovodi vlast, već se uspostavlja opasna praksa obračuna sa političkim neistomišljenicima, koja je danas svojstvena za neke istočne države i njihove političke i pravne sisteme”.
Prema mišljenju Jovane Spremo, način na koji se tretiraju pritvoreni aktivisti u Novom Sadu, od tretmana u pritvorskim jedinicama, produžetka pritvora do 90 dana, netransparentnosti u pogledu informacija koje se daju i braniocima i javnosti, “sve ukazuje na to da (je namera da) neko od njih kolokvijalno rečeno poklekne i prizna to što im se stavlja na teret”.
“Ovakva praksa mora biti predmet ozbiljne pravne i društvene rasprave, jer se ne radi samo o pojedinačnim slučajevima, već o obrascu koji ugrožava osnovne slobode – pravo na okupljanje, slobodu mišljenja i pravično suđenje”, poručuje sagovornica EWB.
Pokušaj očuvanja autoritarnog režima u vreme buđenja građanskog aktivizma
Ivan Ninić je saglasan da se navedeno krivično delo koristi kao sredstvo zastrašivanja i suzbijanja kritika.
“Za razliku od turbuletnog komunističkog sistema vlasti, u Srbiji danas ne postoji organizacija koja okuplja pojedince koji objektivno, zbog prirode svog delovanja i ciljeva koje zagovaraju, mogu izvršiti krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Kada je SNS došla na vlast 2012, jedna od aktivnosti aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, tadašnjeg potpredsednika vlade, bila je da kroz poluge državne vlasti uspostavi čvrstu kontrolu nad svim ekstremnim grupama i organizacijama, koje imaju potencijal da naruše harmoniju njegove vladavine”, tvrdi Ninić.
Ivan Ninić ističe da je “decenija harmoničnog vladanja, bez protesta, odnosno nemira i nereda na ulicama, okončana je pre oko dve godine, kada je, zbog ekoloških tema u Srbiji, otpočeo proces velikog buđenja građanskog društva”.
“Vučić je shvatio da će nezadovoljni građani svoju participaciju sve više ostvarivati izvan institucija sistema, koje su zarobljenje zbog njegovog autokratskog načina vladanja. I, to je trenutak kada režim poseže za represijom i lepezom propagandnih alata i tako krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja postaje jedna od centralnih poruka tog mesidž boksa aktuelne vlasti u Srbiji”, konstatuje sagovornik EWB.
Ninić ističe da su građanski protesti rodili novu generaciju lidera, prepoznatljivih lica, grupa i organizacija, koje imaju uticaj na društvenim mrežama i to posebno u sredinama u kojima žive i rade.
“Protok informacija na internetu je takav da one za najkraće vreme stižu do najširih društvenih grupa. Vučić ne može sve te ljude da stavi pod kontrolu, ali nastoji da efikasno zastraši i njih i njihove porodice, ali i sve one građane koji su deo građanskog aktivizma. Upravo zato vlast u Srbiji u poslednje dve godine popularizuje krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Na taj način se širi strah kod građanstva, suzbija se potencijalna kritika i pobuna, a suštinski se nastoji da se očuvaju konture autokratske vladavine”, zaključuje on.