Već godinama unazad Ministarstvo za evropske integracije na mesečnom nivou objavljuje analize medijskog izveštavanja o evropskim integracijama Srbije. Cilj je, kako kažu, da se utvrde najzastupljenije teme u ovoj oblasti, ali i način na koji se teme o EU tretiraju u medijskom diskursu.
Dok se svakodnevno šire antievropski narativi u najvećem broju, uglavnom provladinih medija u Srbiji, na šta poslednjih godina ukazuju i izveštaji evropskih institucija, rezultati monitoringa MEI pokazuju sasvim drugačije rezultate. Prema monitoringu koje sprovodi resorno ministarstvo, srpskim medijima dominira neutralno i pozitivno izveštavanje o EU, dok se negativno beleži u svega nekoliko procenata.
Takvi rezultati u direktnoj su suprotnosti sa nalazima o istoj temi koje objavljuju organizacije civilnog društva specijalizovane sa praćenje medijskog sadržaja, kao što je to Crta. Dok MEI tvrdi da su pozitivni i neutralni prilozi o Evropskoj uniji dominantni, Crta već od 2017. godine meri daleko veći udeo negativnih priloga o EU u srpskim medijima.
Šta i kako meri Ministarstvo za evropske integracije?
U jeku narativa o obojenoj revoluciji, rušenju države od strane zapada i evropskih zemalja, u januaru 2025. godine rezultati monitoringa MEI pokazuju da je 47% medijskih objava neutralnog tona, 31% pozitivnog, 19% kritičkog i svega 3% negativnog.
Sličan odnos ponavlja se iz meseca u mesec, a zanimljivo je da je monitoring MEI u maju zabeležio približno jednak odnos neutralnog (43%) i pozitivnog izveštavanja (40%), dok je zabeleženo svega 3% medijskih objava negativnog odnosa prema EU temama.
Na sajtu ministarstva nije objavljena detaljnija metodologija medijskog monitoringa, već je navedeno da se analiza sadržaja sprovodi na osnovu sadržaja klipinga Ministarstva, odnosno „iscrpnih izveštaja u kojima se na dnevnom nivou dolazi do podataka o sadržajima o EU u štampanim i elektronskim medijima“.
Na upit portala European Western Balkans o tome koji se sve mediji i na osnovu čega prate, iz Ministarstva za evropske integracije odgovorili su da se izveštavanje prati prema listi ugovora sa dobavljačem usluge, te da se prate svi dnevni, periodični i lokalni listovi, sve informativne emisije nacionalnih i kablovskih televizija, kao i emisije zabavnog karaktera koje imaju elemente informative ili dokumentaristike (Šarenica, Sat, Znanje imanje, Dozvolite…).
Dodali su da u monitoring ulaze i Radio Beograd 1 i 2, regionalne i lokalne televizije, 104 onlajn medija, tri novinske agencije, informativni, lokalni i specijalizovani portali, odnosno portali koji su agregatori vesti.
Među temama koje se prate uključena su dnevno-politička dešavanja, pregovori sa EU, EU i Rusija, analitički komentari, Plan rasta za Zapadni Balkan, EU i KiM, EU fondovi, Reformska agenda.
Vojislav Mihajlović, direktor istraživanja u Crta, kaže za EWB da rezultati Ministarstva za evropske integracije (MEI) za 2025. godinu bude sumnju u metodologiju kojom su dobijeni, jer su u direktnoj suprotnosti sa višegodišnjim nalazima Crtinog kontinuiranog monitoringa.
Prema njegovim rečima, rezultati monitoringa MEI i Crte o istoj stvari drastično razlikuju, te da je reprezentativnost uzorak MEI problematičan iz više razloga.
„Prvo, metodologija nije transparentna. Javnosti nisu dostupni precizni kriterijumi za odabir priloga, pa nije jasno da li se prate i tekstovi u kojima je EU implicitno prisutna. Drugo, uzorak medija varira iz meseca u mesec, pri čemu redovno izostaju tiražni provladini tabloidi („Informer, „Srpski telegraf“, „Alo“) poznati po negativnim narativima o Zapadu“, navodi Mihajlović.
On dodaje da se uzorak medija zasniva na klipingu koji ne obuhvata svako pominjanje EU u medijma, već se zasniva na ključnim rečima i temam koje interesuje Ministarstvo evropskih integracija, dok kategorija „ostalo“, koja neretko obuhvata više od 40 % priloga, nije razložena po medijima, što onemogućava repliciranje ili validiranje nalaza.
„Osim toga, uvođenjem četvorostepene skale (pozitivno, neutralno, kritički, negativno) MEI “veštački” smanjuje procenat negativnih tekstova; simetrična skala sa istim brojem pozitivnih i negativnih nijansi bi dala značajno drugačije rezultate. Zbirno, takva metodologija sistematski potcenjuje prisustvo anti-EU sadržaja“, kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima, ne iznenađuje, međutim, što državna institucija pokušava za briselsku publiku da prikaže da je situacija na medijskog sceni Srbije povoljnija od realne.
“Taj raskorak nije posledica nagle promene uredničke prakse, već je posledica selektivnog uzorka i namerno ‘iskrivljenog’ mernog instrumenta koje MEI koristi u monitoringu medija“, kaže Mihajlović.
Šta kažu podaci Crte?
Crta sprovodi monitoring stranog uticaja u medijima od 2017. godine. Uzorak obuhvata četiri najčitanija lista (Blic, Informer, Kurir i Večernje novosti), vesti objavljene od 17 do 23 časa na četiri informativna onlajn portala (blic.rs, b92.net, kurir.rs i novosti.rs), centralne vesti i segment prelistavanja štampe u jutarnjim emisijama na najgledanijim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću (RTS 1, TV Pink, TV Prva i Happy TV).
“Fokus naše analize je na tonu izveštavanja o pet stranih entiteta: EU, SAD, NATO, Rusija i Kina. Tonalitet izveštavanja meri se na skali u rasponu od negativnog, preko neutralnog do pozitivnog”, objašnjava Mihajlović.
Govoreći o medijskom izveštavanju u Srbiji tokom 2024. godine karakteriše pristrasan prikaz stranih aktera, uz dominaciju propagandnih i manipulativnih narativa koji favorizuju Rusiju i Kinu, dok zapad prikazuju u negativnom svetlu. Ovaj trend ostaje dosledan već godinama unazad.
“Sjedinjene Američke Države i Rusija su najviše bile u fokusu tokom godine, dok je EU sledila kao treći najzastupljeniji akter. Istovremeno, NATO i Kina bile su nešto manje zastupljene u izveštavanju medija. Ipak, analiza tona izveštavanja medija pokazuje jasnu pristrasnost – dok su Rusija i Kina favorizovane, zapadni akteri su predstavljeni u dominantno negativnom tonu”, kaže Mihajlović.
Crta je zabeležila pristrasno izveštavanje u korist Rusije i Kine, a protiv zapadnih aktera, što je bilo dominantno nezavisno od tipa medija.
“Isti princip izveštavanja, pozitivno o Rusiji i Kini, a negativno o zapadnim akterima, zabeležen je i u odnosu na glavne teme koje su dominirale medijskim diskursom tokom godine. Jedini izuzetak predstavlja EU, o kojoj se pozitivno izveštavalo kada su u fokusu bili ekonomija, finansijska pomoć i podrška EU Srbiji, kao i energetska saradnja”, dodaje Mihajlović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je najčešće citiran političar u medijima prilikom izveštavanja o stranim akterima. Njegove izjave su se uglavnom koristile u prilozima koji su pozitivno izveštavali o Kini i Rusiji, dok su zapadni akteri prikazani negativno.
Najviše pozitivnog izveštavanja o EU bilo je u julu 2024. prilikom posete kancelara Olafa Šolca Srbiji i potpisivanja Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.
“Podaci MEI‑a i Crte govore o istoj temi, ali koriste različite uzorke i skale, zbog čega se rezultati ne mogu porediti. MEI‑jev fleksibilan izbor medija, netransparentna kategorija „ostalo“ i asimetrična skala tona stvaraju sliku medija koja precenjuje pozitivno izveštavanje o EU. Nasuprot tome, konzistentna i javno dostupna metodologa media monitoring Crte pokazuje dugotrajan dominantan negativni diskurs prema Evropskoj uniji. Da bi se dobila pouzdana slika, neophodno je standardizovati uzorak, objaviti kompletnu metodologiju i koristiti simetričnu skalu koja omogućava jasnu podelu na pozitivne i negativne priloge”, kaže Mihajlović.
Ogromne razlike u nalazima postoje i za 2025. godinu, iako, kako kaže Mihajlović, potpuna uporedivost nije moguća.
“Crta u 2025. godini prati isključivo TV stanice s nacionalnom pokrivenošću dok se MEI i dalje vodi medijima koji su u datom mesecu obuhvaćeni klipingom na osnosu tema za koje se interesuju. Ipak, kako bismo izveli uslovno poređenje, sproveli smo iste korake kao i za 2024. godinu: (1) zadržali smo samo stavke koje nose vrednosni sud – iz analize su isključene neutralne, pretežno servisne priloge iz oba korpusa; (2) kod MEI‑a smo „kritičke“ unose sabrali s negativnima kako bi skala bila približno simetrična Crtinoj (EU PRO / ANTI)”, kaže naš sagovornik.
I posle tih korektivnih koraka razlika ostaje drastična: Crtin TV monitoring beleži da je udeo negativnih priloga o EU tokom 2025. uvek dva do tri puta (a u pojedinim mesecima čak četiri puta) veći od pozitivnih, dok MEI ni u jednom mesecu ne registruje da zbir negativnih i kritičkih premašuje pozitivne unose.
“Dakle, iako smo maksimalno prilagodili skale i izbacili neutralne tekstove, različita struktura uzorka ostavlja rezultate metodološki nepomirljivim, a raskorak u tonu o EU i dalje jasno pokazuje koliko izbor medija i klasifikacija utiču na sliku koju monitoring pruža”, zaključuje Mihajlović.