Predlog novog sedmogodišnjeg budžeta odslikava jasnu ambiciju i viziju EU u trenutku kada se suočava sa brojnim bezbednosnim, političkim, ekonomskim i društvenim izazovima. Takođe, pokazuje realan napredak debate unutar Unije u vezi sa značajem politike proširenja jer se planira dodatno povećanje iznosa namenjenog za priprem kandidata. Time je EU oborila argument režima u Beogradu (i još nekih u regionu) da EU nije ozbiljna po pitanju prijema novih članica. Ovo je važan podsticaj svim građanima Srbije da se još snažnije iskažu svoje neslaganje sa trenutnom politikom režima i založe se za poštovanje Ustava i zakona kako bi se odblokirala šansa za modernizaciju Srbije koja je izvesna isključivo u okviru pristupanja EU.
Na konferenciji za novinare 17. jula povodom promocije novog finansijskog instrumenta Globalna Evropa, koji iznosi preko 42 milijarde evra, kojim će se između ostalog, finansirati i politika proširenja, komesarka za proširenje Marta Kos je među kandidatima koji pokazuju rešenost da ubrzaju reforme navela Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Dakle Srbija nije pomenuta – ne zato što iko u EU smatra da Srbija nije važna, već zato što su trenutno retki oni koji u EU imaju pozitivno mišljenje o zainteresovanosti režima da se suštinski posveti ispunjavanju uslova za članstvo. Bez značajnijih promena u Srbiji, politika vladajućeg režima doprineće daljem ugrožavanju budućnosti države i društva.
Iz perspektive građana Srbije, predlog budžeta je svojevrstan „račun koji će doći na naplatu“ zbog neiskrenosti režima u vezi sa pristupanjem Uniji. Podsećanja radi, Bugarska, koja je brojem stanovnika slična Srbiji, prema važećem sedmogodišnjem budžetu dobija oko 11 milijardi evra „besplatnog“ novca za razvoj ekonomije, društva, kulture, nerazvijenih regiona… To znači da Bugarska u jednoj godini dobije skoro isto novca od EU koliko Srbija dobije za 7 godina.
Nastavak stagnacije Srbije u pristupanju EU, mogao bi da dovede do njenog daljeg ekonomskog zaostajanja u odnosu na članice EU u našem okruženju. I ne samo ekonomskog zaostajanja, već i daljeg demografskog gubitka, naročito mladih, radno sposobnih građana, imajući u vidu privlačnost evropske ekonomije i stepen korupcije sistema u kojem trenutno žive.
Prilikom otpočinjanja pristupnih pregovora 2014, predstavnici Srbije su izjavili da će zemlja biti spremna da preuzme sve obaveze iz članstva u EU 2018. godine. To je podrazumevalo da se usaglase domaći propisi sa evropskim, odnosno pripremi srpska verzija evropskih propisa, da se izgrade institucije za njihovu primenu i kontrolu, kao i da se osigura nezavisnost sudova koji će omogućavati sprovođenje evropskih propisa. Nažalost, Srbija je u međuvremenu toliko nazadovala na svim navedenim poljima da, i da je kojim čudom postala članica EU, trenutno ne bi bila u mogućnosti da koristi sredstva iz budžeta Unije imajući u vidu striktne uslove koji se odnose na primenu principa vladavine prava, zaštitu osnovnih prava građana i zaštitu finansijskih interesa Unije.
Objavljivanje predloga budžeta je tek prvi korak u daljim pregovorima 27 članica, Evropske komisije i Evropskog parlamenta o konačnom izgledu budžeta za period 2028-2034, i verovatno će biti korigovan. Međutim, ono što je važno je da će EU ovim budžetom obezbediti sredstva za svoje izvesno proširenje. To bi trebalo da bude dodatni podsticaj svim vladama zemalja kandidata da se dodatno fokusiraju na pripreme za članstvo, da se posvete rešavanju regionalnih i bilateralnih pitanja, kako sa susedima, tako i sa članicama EU, jer vrata EU su otvorena. Ona neće ostati zauvek otvorena, jer istorijski vetrovi su snažni i neće čekati neodlučne ili nezainteresovane za pristupanje Uniji.
U naredne dve godine region bi trebalo da se ujedini u zajedničkim naporima da se predstavi kao zona uspeha u koju vredi investirati novac evropskih poreskih obveznika. Ništa nije bolje za promociju od uspeha u rešavanju brojnih strukturnih i otvorenih međusobnih pitanja (i onih u odnosima sa članicama EU u regionu). Zajedničko lobiranje za očuvanje (ili povećanje) nivoa projektovanih sredstava u predlogu budžeta bi predstavljalo pravi pristup i predstavilo region u drugačijem svetlu.
Da li će se to desiti? Nažalost, lideri regiona su daleko od zahtevanog nivoa odgovornosti (prema vlastitim građanima) da bi se fokusirali na zajedničke akcije prema EU i sve je izvesnija podela među kandidatima. Oni poput Crne Gore, Albanije, kao i Moldavije i Ukrajine, prepoznali su značaj trenutka i imaće korist od ovakvog predloga budžeta koji bi trebalo da im pomogne u modernizaciji države i društva i pripremi za članstvo, bez obzira kada će se to desiti. Oni koji odluče da nastave da propuštaju prilike, osudiće svoje zemlje na tiho ekonomsko, institucionalno, demografsko i političko nestajanje. Dakle, pametni će shvatiti, oni drugi nikada neće naučiti.