BRISEL – Srbija je nastavila sa istim obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao i 2022. godine, pokazala je godišnja analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) o usaglašenosti Srbije sa spoljom politikom EU.
Kako navodi ISAC, manje intenzivan ritam uvođenja novih paketa mera EU tokom 2023. godine pomogao je Srbiji da poveća procenat usaglašenosti sa 48% iz 2022. na 53% tokom prošle godine.
“Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa onim deklaracijma i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Repubike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, pošto Srbija i dalje traži podršku Rusije i Kine na raznim međunarodnim forumima”, navode iz ISAC Fonda
U Godišnjem izveštaju o usaglašavanju Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, navodi se da je od 1. januara prošle godine dod 31. decembra, Evropska unija objavila 136 deklaracija za koje je pozvala kandidate i potencijalne kandidate da se usaglase.Srbije se usaglasila sa 72 deklaracije, dok se nije usaglasila sa njih 63.
“Kada je reč o temama deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 25 deklaracija i mera se odnosi na rat u Ukrajini, 14 na Iran, 8 na globalni režim sankcija EU za ljudska prava, 3 na Beloruiju, po dve su bile vezane za sankcije protiv Sirije, te okvirne mehanizme zarestriktivne mere zbog terorističkih akata i sajber napada, i konačno op jedna na sledeće zemlje/teme: Mali, Moldavija, Pridnjestrovlje, Linija, proliferacija i upotreba hemijskog naoružanja, humanitarne izuzetke iz sankcija EU i obeležavanje Dana ljudskih prava (9. decembar”, navode iz ISAC Fonda.