Preko 90% mladih u Srbiji izašlo bi na parlamentarne izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje, pokazali su preliminarni podaci Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2025. godinu koji objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Iz KOMS-a podsećaju da je na ovo pitanje prošle godine pozitivno odgovorilo 72% ispitanika, dodajući da rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da su mladi više nego ranije spremni da se uključe u demokratske procese. Više od 80% mladih odgovorilo je da je zainteresovano za politiku. Ovogodišnje istraživanje pokazuje da 60% veruje da je demokratija najbolji oblik uređenja, što je porast za 20% u odnosu na podatke iz prošle godine.
O stavovima mladih, odnosu prema politici, demokratiji, EU, ali i masovnim studentskim protestima koji traju već više od sedam meseci, razgovarali smo sa generalnom sekretarkom KOMS-a, Milicom Borjanić.
European Western Balkans: Već sedam meseci traju masovni protesti studenata i mladih. KOMS prati položaj i stavove mladih već duže od deceniju. Da li ste iznenađeni time što su se mladi ljudi na ovaj način uključili u političke i društvene procese? Ranija istraživanja nisu pokazivala toliku zainteresovanost među mladima za ove teme, neretko i veću naklonost prema „čvrstoj ruci“ nego demokratskom uređenju.
Milica Borjanić: Mi u KOMSu nismo iznenađeni činjenicom da su se mladi uključili u političke i društvene procese niti smo iznenađeni načinom na koji su to uradili. Godinama ukazujemo institucijama da mladi ljudi žele da budu uključeni i žele da doprinesu razvoju svoje države i svojih zajednica. Međutim, institucije i dalje ostaju zatvorene za njihove predloge i glasove. I pored svih prepreka sa kojima su se suočavali, mladi su ipak bili zainteresovani da se uključuju u političke procese i donošenje odluka (negde oko 72%). Ipak ono što predstavlja veliki problem jeste upravo i veliko nepoverenje koje mladi osećaju ka institucijama.
Prema podacima iz 2024. godine, mladi su ocenjivali poverenje u institucije na skali od 1 do 5. Nijedna institucija (među kojima su i Narodna skupština, Vlada RS, Predsednik i slično) nama ocenu iznad 1,5 dok je jedini ponuđeni odgovor koji je imao ocenu iznad 3 – zapravo nauka.
Kada smo pitali mlade koji je to način delovanja koji vide da je moguć ukoliko već ne veruju u institucionalne mehanizme, njihov odgovor su bile: peticije i protesti, ali protesti organizovani od strane studenata ili nekih neformalnih grupa. Dakle, poverenje u političare je takođe na izuzetnom niskom nivou, 2024. godine čak 88% mladih je reklo da ne veruje nijednom političaru.
Uzimajući sve ovo u obzir, uopšte nas ne čudi što su mladi jedini prostor za uticaj videli upravo na ulici kroz studentske proteste i pokret koji je spontano nastao. Koliko je ovaj pokret i delovanje studenata pozitivno uticalo na celokupnu populaciju mladih (od 15 do 30 godina) svedoči i činjenica da prema preliminarnim rezultatima Alternativnog izveštaja za 2025. godinu, imamo potpunu revoluciju u stavovima mladih za samo godinu dana.
Čak 60% mladih je navelo da smatra da je demokratija najbolji oblik upravljanja, ovo mišljenje je prošle godine delilo svega 39% mladih. Razlika od 20% u stavu mladih prema demokratiji za samo godinu dana, svakako ukazuje na veliku promenu koja se desila upravo zbog delovanja studentskog pokreta i popularizacije mehanizama direktne demokratije u zajednicama.
Godinama unazad više od polovine mladih je smatralo da je Srbiji potreban jak lider ili vođa, dok danas preko polovine mladih (51,2%) smatra suprotno. I naposletku, upravo kada govorimo o zainteresovanosti mladih za politička dešavanja, ona danas iznosi preko 80% a preko 91% mladih bi izašlo na izbore da se oni održavaju naredne nedelje od čega 26,8% samo u slučaju da na izbore pozovu studenti.
Prema svim ovim podacima i rezultatima, vidimo da sva dešavanja u našoj zemlji jesu doprinela opštem buđenju demokratije i demokratskih načela upravljanja, transformaciji društva koje sada više nije umorno i pasivno, već spremno da se bori za svoje glasove.
EWB: Da li mislite da će, kako god se aktuelna kriza završi, mladi ubuduće igrati aktivniju ulogu u društveno-političkom životu Srbije nakon svega što se desilo poslednjih meseci?
MB: Mislim da su mladi danas svesniji nego ikada ranije koliku moć imaju u svojim rukama i koliko su važan politički akter u društvu. Mladi su danas oni koji informišu i edukuju svoje roditelje, bake i deke, komšije i iznova pokazuju da je ovo zemlja u kojoj oni žele da žive i ostaju a ne da su zbog boljeg standarda života i dostojanstvenog života, primorani da odu.
Prema gore navedenim podacima, jasno je da su se suštinske promene u stavovima i razmišljanjima mladih već dogodile, te da je vraćanje na staro sada gotovo nemoguće. Na kraju krajeva, aktivizam mladih doveo je i do pada jedne Vlade.
EWB: KOMS je organizacija koja, kao krovni savez organizacija mladih, sarađuje sa državnim institucijama oko pitanja od važnosti za mlade. Kakav je vaš trenutni odnos sa državom? Može li se u ovoj atmosferi uopšte konstruktivno sarađivati po pitanju položaja mladih?
MB: Tako je, KOMS je, u skladu sa Zakonom o mladima, prepoznat kao krovni savez mladih čiji je zadatak da zagovara kvalitetnije javne politike i prakse koje se tiču mladih, s ciljem unapređenja njihovog položaja u društvu. Međutim, u trenutnoj društveno-političkoj klimi, kada svedočimo ozbiljnoj krizi — izlasku velikog broja mladih ljudi na ulice, uključujući srednjoškolce, studente i druge — a njihova bezbednost je direktno ugrožena, ne možemo ignorisati realnost.
U ovakvim okolnostima, kada osnovne institucije sistema, uključujući obrazovni sistem, ne funkcionišu u punom kapacitetu, a mladi izražavaju duboko nezadovoljstvo i osećaj nesigurnosti, ne možemo se ponašati kao da je sve uobičajeno. Institucije ne smeju da ignorišu ovu situaciju, niti da nastave dijalog o omladinskoj politici u vakumu — van stvarnosti koju mladi trenutno žive.
Zato smatramo da je konstruktivna saradnja moguća samo ako postoji volja da se ova kriza prizna i da se ispune studentski zahtevi.
Da se država prethodno više posvetila razvijanju potencijala omladinske politike i mehanizama smislenog uključivanja mladih, mladi danas ne bi osećali da se njihov glas čuje samo na ulici. Naš posao kao krovnog saveza jeste upravo da, i u ovakvim okolnostima, sačuvamo smisao procesa koji su ključni za mlade. Da obezbedimo da se ne pretvore u puku formalnost i da ih zaštitimo od toga da budu obesmišljeni — jer borba za bolji položaj mladih mora imati sadržaj, a ne samo formu.
EWB: Službenici policije u februaru su ušli u prostorije vaše i još nekoliko organizacija, navodno ispitujući trošenje sredstava iz USAID-a. Da li ste dobili bilo kakve informacije o daljoj istrazi i da li akciju policije vidite kao pokušaj zastrašivanja?
MB: Od kada su inspektori UKP bili kod nas u prostorijama i od kada smo dali izjavu tim povodom (što se sve desilo u istom danu), nismo dobili nikakve dodatne informacije niti su nas kontaktirali naknadno.
Da, u određenom obliku ovo vidimo kao pokušaj zastrašivanja, s obzirom da nismo naknadno kontaktirani niti je sam povod za upad 10 policajaca u kancelarije krovnog saveza – tvit na društevnim mrežama – delovao kao legitiman razlog. Takođe, u momentu kada na ulicama imate najveće studentske proteste, upad baš u krovni savez mladih, ne deluje kao slučajnost, više kao poruka svim omladinskim udruženjima i mladima da tako nešto može da se desi i njima.
EWB: Krovna organizacija mladih (KOMS) nedavno je uputila apel Evropskoj uniji zbog represije i kršenja osnovnih prava u Srbiji. Vaš apel podržale su i partnerske organizacije iz regiona i EU. Koje konkretne korake očekujete od EU kada je reč o zaštiti ovih prava u Srbiji?
MB: Pored toga što smo uputili apel Evropskoj uniji koji je podržan od strane celog Evropskog foruma mladih što je najveća omladinska zagovaračka platforma na svetu, mi smo imali i nekoliko sastanaka sa zvaničnicima Evropske unije.
U apelu, ali i kroz direktne sastanke insistirali smo na potrebi da EU iskaže svoju jasnu i nedvosmislenu podršku studentskim zahtevima u Srbiji ali i da insistira na zaštiti odnosno bezbednosti svih mladih ljudi koji su nažalost bili hapšeni, fizički napadani i/ili su njihovi lični podaci bili objavljivani u medijima.
Ukazali smo i na činjenicu da su svi studentski zahtevi u skladu sa reformama na čije se ispunjenje Srbija obavezala na putu ka članstvu u EU.
EWB: Tokom nedavne posete visoke predstavnice Evropske unije Kaje Kalas Srbiji, ona se sastala sa predstavnicima mladih i civilnog društva, uključujući i KOMS. Da li možete da nam kažete koje ste poruke preneli na tom sastanku i na kakav prijem su one naišle?
MB: Visokoj predstavnici EU Kaji Kalas smo predstavili upravo ovo što smo naveli i u apelu EU. Razgovarali smo o demokratskoj kulturi u Srbiji, transformaciji društva, stavova i mišljenja mladih, izneli smo joj neke od najnovijih podataka Alternativnog izveštaja i podvukli važnost podrške mladima, njihovim zahtevima i zalaganjima. Takođe, razgovarali smo o važnosti nezavisnosti univerziteta i održivosti visokoškolskih ustanova, te pravu mladih na kvalitetno obrazovanje koje neće biti pod uticajem političkih struja.
EWB: Godišnja istraživanja KOMS-a o takođe već dugo beleže umereni evroskepticizam među mladima. Kako ocenjujete stavove mladih prema EU i da li ove godine očekujete drugačije rezultate, s obzirom da su studenti videli Brisel i Strazbur kao adrese gde su predstavili svoje zahteve?
MB: Tokom prethodnih godina svedočili smo umerenom evroskepticizmu kod mladih međutim uvek je bio zanimljiv i podatak da kada pitamo mlade ko ima najveći uticaj na spoljnu politiku Republike Srbije, oni navode upravo Evropsku uniju. Upravo ovaj podatak nam svedoči i o razlogu zašto su mladi odlučili da svoje zahteve predstave upravo u Briselu i Strazburu.
Uzroci evroskepticizma kod mladih su duboko povezani i sa dugim procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, informacijama u medijima da je članstvo Srbije u EU uslovljeno razrešenjem pitanja Kosova i Metohije ali i drugim pomešanim signalima koje dobijamo upravo od institucija Republike Srbije.