Tvrdnja šefa diplomatije Marka Đurića da Srbija još nije članica EU zbog samostalne spoljne politike predstavlja pokušaj da se nađe opravdanje za kašnjenje u sprovođenju reformi na putu ka pristupanju naše zemlje Uniji, ocenjuju sagovornici EWB. Kako se ističe, usaglašavanje sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom Unije jedan je od zadataka u pregovorima o članstvu u Uniji i od toga bi najviše koristi imala sama Srbija, budući da najveću ekonomsku saradnju ostvaruje upravo sa državama članicama EU.
“Razlozi zašto nas ne tapšu po ramenu kao najbolje đake su geopolitičke prirode. Dakle, to je pre svega činjenica da Srbija ima samostalnu spoljnu politiku, da je u jednom teškom geopolitičkom trenutku sačuvala balans u svojoj spoljnoj politici, sačuvala odnose i sa zemljama Istoka i sa zemljama Zapada i nastavila sa jednom multivektorskom spoljnom politikom”, izjavio je ministar spoljnih poslova pre nekoliko dana za TV Blic.
Đurić tvrdi da “razlozi zbog kojih Srbija već nije članica EU i zbog kojih nije možda najviše pozicionirana na listi zemalja koje su zasute pohvalama, nisu vezani za kvalitet i karakter reformi koje se ovde sprovode”.
“Nisu vezani za snagu naše ekonomije koja je u prethodnih deset godina više nego udvostručena i već je dostigla neke od zemalja članica EU iako mi nismo imali na raspolaganju sve te silne milijarde iz zajedničkih fondova”, kazao je on.
Sa druge strane, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, nedvosmisleno je poručila prilikom posete Srbiji prošle sedmice da je neohodno sprovesti “stvarne reforme, a ne da se štikliraju stavke na papiru”.
“Iz mojih razgovora sa političkim liderstvom Srbije jasno je da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj. Ali želim da naglasim da treba da vidimo i dela koja će podržati te reči. Reforme su način na koji će Srbija napredovati na svom evropskom putu. Ne postoje prečice za članstvo. Pravi progres mora da se ostvari. A naredni koraci su vrlo jasni. Oni uključuju medijske slobode, suzbijanje korupcije, izborne reforme. Reforme moraju da budu realne, a ne samo da se štikliraju stavke na papiru”, izjavila je Kalas, uz napomenu da “ne postoje prečice za članstvo”.
Primetno je, takođe, da ono što ministar Đurić nije pomenuo jeste činjenica da “snaga naše ekonomije” počiva umnogome na trgovinskoj i ekonomskoj saradnjji sa EU. Podsetimo, prema zvaničnim podacima, EU, kao ključni trgovinski partner Srbije države, čini oko 60 odsto ukupne robne razmene Srbije godinama unazad, a izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza iz Unije. Istovremeno, kompanije iz EU su bile vodeći investitori u Srbiji tokom prethodne decenije.
Branka Latinović: Đurićeva izjava neće doprineti uklanjanju prepreka u pristupanju Srbije Uniji
Komentarišući tvrdnje Marka Đurića, Branka Latinović, ambasadorka u penziji i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za naš portal, da se radi o “veoma čudnoj izjavi, nestereotipnoj za ministra spoljnih poslova jedne zemlje koja je u procesu pregovaranja sa EU”.
“Može da se protumači na razne načine, a meni se čini da je ona, pre svega, pokušaj opravdanja za sporost u napredovanju u pregovaračkom procesu sa EU i dugog zastoja u otvaranju novih poglavlja, odnosno klastera. Pri tome, određena pitanja zbog kojih Srbija ima teškoće u otvaranju Klastera 3 upravo su posledica činjenice da Srbija nije usaglasila svoju spoljnu politiku sa politikom EU, odnosno što se i dalje pridružuje relativno malom broju izjava EU u tom domenu i dok su druge države kandidati usaglasile, u celosti, svoju spoljnu politiku sa EU”, navodi Branka Latinović.
Prema mišljenju naše sagovornice, ovom izjavom ministar Đurić je snažno nagovestio da Srbija, i dalje, neće menjati, odnosno prilagođavati svoju spoljnu politiku shodno novim geopolitičkim promenama u Evropi, a koje su dinamične.
“Najnoviji primer je sporazum EU i Velike Britanije, o resetovanju međusobnih odnosa. Evropa više nije ista, nije ono što je bila do 2022, ko nije u stanju da se prilagodi tim promenama, ima problema. Sa druge strane, ministar ne spominje otvaranje Poglavlja 31 – spoljna, odbrambena i bezbednosna politika. Podsetimo, Srbija sa tim poglavljem ima problem odavno, još od vremena bilateralnog skrininga, održanog u oktobru 2014, a do danas nema zapisnika. Stoga bi ministar Đurić trebalo, pre svega, da se angažuje da se prepreke koje postoje što pre uklone. Sa ovakvom izjavom to se neće desiti”, napominje Latinović.
Branka Latinović podseća da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na prošlonedeljnom samitu Evropske političke zajednice izjavio da države kandidati treba da pokažu doslednost i poverenje.
“Nakon nedavnog glasanja o jednoj od Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Ukrajini, za koju je Srbija glasala “za”, upravo je ministar Đurić, zbog kritika Marije Zaharove, naknadno preinačio glas Srbije u “uzdržan”. Dosledno, zar ne?”, zaključuje Latinović.
Igor Novaković: “Multivektorska” spoljna politika donela određene ekonomske benefite ali i političku štetu
Prema mišljenju Igora Novakovića, direktora istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), bez obzira na razvijene veze Srbije sa trećim državama, “na famoznu multivektorsku politiku”, treba imati na umu da smo mi okruženi pre svega državama EU i da naši neposredni interesi leže u saradnji sa državama regiona i Unije.
“Ono što je gospodin Đurić rekao dočarava kakav je stav nekih država članica EU prema spoljnoj politici koju sprovodi Srbija. Nesumnjivo je da je od spoljnopolitičkog pristupa Srbije bilo određene koristi, pre svega, sa trećim zemljama, ali pristup Srbije prema Ruskoj Federaciji otvorio je mnoga druga pitanja, koja su, uglavnom, u vezi sa poverenjem poverenjem prema Srbiji kada, jednog dana postane članica Unije”, konstatuje Igor Novaković za European Western Balkans.
Novaković napominje da u ovom momentu postoji veliki odijum prema spoljnoj politici koju sprovodi Budimpešta.
“Treba imati na umu da je Mađarska u proteklih nekoliko godina, kao jedna država članica EU, sprovela čitav niz blokada donošenja spoljnopolitičkih odluka Unije, iz prostog razloga što se za spoljnopolitičke odluke EU traži konsenzus. U ovom kontekstu razmatra se i da Ii će nove države članice blokirati proces donošenja odluka na nivou EU, pa se na taj način gleda i Srbija”, objašnjava naš sagovornik.
Novaković naglašava da postoje predlozi reformi EU koje bi doprinele tome da se spreči da u budućnosti jedna država članica blokira donošenje određene spoljnopolitičke odluke, “ali to je na dugom štapu”.
On zaključuje da streba preispitati kakve su posledice a kakve koristi koje je Srbiji donela ta “multivektorska” spoljna politika.
“Sigurno je da postoje određeni ekonomski benefiti, ali u političkom smislu i jako velike štete”, ocenjuje Igor Novaković.