Nakon kritika iz Brisela zbog nesprovođenja obećanih reformi, vlasti u Srbiji poslednjih nedelja hitaju da „štikliraju“ izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), usvajanje medijskih zakona i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kako bi Srbija otvorila dugo iščekivani Klaster 3. Pritom optužuju civilno društvo i opoziciju, koji imaju primedbe na proceduru i sadržaj tih reformi, da žele da „zaustave“ proces evropskih integracija Srbije.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić krajem maja održala je konferenciju za štampu, reagujući na kritike koje su opozicioni poslanici uputili na deo kandidata u ponovljenom konkursu za izbor članova REM-a.
“Očigledno je intencija da se ponovo ruši izbor članova Saveta REM-a… to govori dovoljno o tome da je intencija da ova zemlja ne dobija svoje institucije… dalja destabilizacija Srbije i takođe zaustavljanje evropskih integracija Srbije”, rekla je tom prilikom Brnabić.
Ovu argumentaciju preuzeli su i drugi pripadnici vladajuće većine. Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec je na sednici Odbora za kulturu i informisanje 30. maja, na kojoj se raspravljalo o kandidatima za REM, ocenio da su „opozicija i deo NVO sektora prosto anti-evropski nastrojeni i kao deo plana za obaranje legalne vlasti oni žele da Srbija krajem jula ne otvori Klaster 3“.
“Radi se u suštini o pokušaju uništavanja naše zemlje da bi kako se to kaže ‘komšiji crkla krava’ nego nama samima, da bi opozicija to neotvaranje Klastera 3 prikazala kao veliki neuspeh vlasti”, rekao je tad Bakarec.
I Olivera Zekić, nekadašnja predsednica Saveta REM-a a sada portparolka ovog tela, rekla je gostujući na televiziji Euronews prošle nedelje da je “maliciozna intencija dela opozicije i civilnog društva jeste da se blokira dalji napredak Srbije u EU integracijama”.
Sve donedavno, vlast nije delovala previše zabrinuto zbog sporog tempa reformi. Podsetimo, novi Savet REM-a trebalo je da stupi na dužnost još u novembru 2024, kada je istekao mandat prethodnog, ali je vladajuća većina, bez posebnog obrazloženja, raspisala konkurs tek krajem novembra.
Izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku su, prema Reformskoj agendi koju je Vlada Srbije usvojila, trebalo da budu sprovedene do kraja 2024. godine, a ispunjavanje drugih ključnih ODIHR-ovih preporuka do kraja 2025. godine. Prvi rok je već davno probijen, a postojećim tempom je i drugi pod velikim znakom pitanja.
Generalno gledano, vlast je u poslednje četiri godine tek neznatno podigla opšti nivo pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji, što se vidi iz ocena izveštaja Evropske komisije, u kojoj je prošle godine Srbija na skali od 1 do 5 dobila ocenu 3,11.
Ipak, od proleća ove godine predstavnici Evropske unije krenuli su da traže da Srbija pokaže veću posvećenost reformama u kontekstu novog zamajca u politici proširenja, koji su za sada iskoristile Crna Gora i Albanija. Vlast u poslednje vreme obećava da će sprovesti sve reforme do jula, kada i očekuje otvaranje Klastera 3, istovremeno kritikujući civilno društvo i opoziciju što ovaj proces navodno opstruišu.
Vlast ranije dovodila u pitanje finansiranje „anti-evropskog“ civilnog društva
Vlast u Srbiji poslednjih godina vrlo sporadično dobija „napad“ evroentuzijazma i elan da što brže sprovede određene reforme, pre svega kada joj zbog lošeg tempa stignu „packe“ iz Brisela. Ti periodi se obično poklapaju sa optužbama na račun civilnog društva koje ima zamerke na sadržinu reformi.
Takav je slučaj bio sa amandmanima na Ustav 2022. godine, na koje su članovi civilnog društva imali primedbe, tvrdeći da neće omogućiti nezavisnost pravosuđa. Na ovaj slučaj se pre nekoliko meseci osvrnula Ana Brnabić tokom još jedne konferencije za štampu, kada je rekla da ne vidi zašto se finansiraju nevladine organizacije koje se, prema njenom tumačenju, protive evropskim reformama.
“Zašto se finansiraju nevladine organizacije koje se, na primer, bave vladavinom prava a koje su, kada je došao Dan D za vladavinu prava, a to je bio referendum o promeni Ustava (2022)… onda izašle i rekle ‘glasajte protiv kako ne bi došlo do nezavisnosti pravosuđa’… Nakon toga su oni nastavili da dobijaju finansiranje od različitih stranih finansijera iako su dokazali da njih baš briga za vladavinu prava ili nezavisnost pravosuđa, već su parapolitičke organizacije koje će lobirati da se glasa za bilo šta što je možda dobro za Srbiju ali je prodložio Aleksandar Vučić i SNS”, rekla je tada Brnabić.
Kako naš portal saznaje, predstavnici vlasti su ranije ove godine na sastancima sa evropskim zvaničnicima i zatražili da Evropska unija ukine finansiranje organizacijama civilnog društva. Koji je tačno argument koristila i da li se pozivala na navodnu nekonstruktivnost u sprovođenju reformi, nije poznato. Sve to se dešavalo u vreme kada je, odlukama administracije Donalda Trampa, bio ukinut značajan deo finansiranja civilnom društvu iz Sjedinjenih Američkih Država.
Za sada ne postoje naznake da će Brisel da se povinuje ovim zahtevima srpskih vlasti. Naprotiv, evropska komerka Kos je potvrdila da je odlučila da alocira dodatnih 16 miliona evra za civilno društvo u Srbiji do kraja 2027. godine.
“Sve vreme tokom ovog zastoja u pregovorima sam bila u kontaktu sa nevladinim organizacijama u Srbiji, sa nekima sam se sastajala i to je bilo javno objavljeno. Predsedniku Vučiću sam izrazila protest zbog sprovođenja nasilja i zastrašivanja nevladinih organizacija”, rekla je Kos za N1 Slovenija.
Civilno društvo: Nije naš posao da aplaudiramo kršenju zakona zarad članstva u EU
Jedan od načina na koji civilno društvo, po tumačenjima vlasti, “blokira” evropske integracije jeste dovođenje u pitanje regularnosti procedure izbora Saveta REM-a. Prema analizi Građanskih inicijativa, na prethodnom konkursu, koji je poništen u aprilu, 17 od 34 kandidata za članstvo u Savetu nije ispunjavalo zakonske kriterijume, kao ni 32 od 121 predlagača.
Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, kaže za naš portal da, kada vlast optužuje civilno društvo da sabotira evropske integracije time što insistira na poštovanju zakona, transparentnosti i standarda koji su upravo deo evropskih vrednosti, zapravo priznaje da reformski proces vodi više kao političku simulaciju nego kao stvarnu promenu.
“Naš posao nije da aplaudiramo kršenju zakona zarad članstva u EU, nego da podsećamo da evropske integracije predstavlaju konkretnu, i za građane najvažniju, primenu pravila, zakona i standarda”, kaže Stojanović.
Komunikacija vlasti i civilnog društva je postala dodatno zategnuta nakon izbijanja aktuelnih protesta. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU), koji okuplja pro-evropske organizacije civilnog društva, u februaru je doneo odluku o prekidu učestvovanja u aktivnostima sa političkim nosiocima odluka koje, kako je saopšteno, Konvent smatra odgovornim za stanje u evropskim integracijama Srbije. Ova odluka je takođe uticala na proces evropskih integracija Srbije, u kojem se očekuje saradnja vlasti i civilnog društva na reformama.
U ponedeljak, 2. juna, predstavnici NKEU otišli su na sastanak koji je u Narodnoj skupštini organizovala Ana Brnabić, ali su naveli u potonjem saopštenju da odluka iz februara ostaje na snazi i optužili za stvaranje “privida dijaloga koji se koristi kako bi se pred međunarodnim partnerima prikazala lažna slika inkluzivnosti i transparentnosti”. Kao jedan od uslova za nastavak dijaloga tražili su da se prekine institucionalni pritisak i targetiranje organizacija civilnog društva.
Komentarišući navode vlasti da civilno društvo sprečava evropske integracije, Jelica Minić, predsednica glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za naš postal da u civilnom društvu postoji širok krug eksperata i aktivista koji svakodnevno rade na približavanju Srbije EU.
“Štaviše, sve do drastičnih napada režimskih medija i policijskih upada u nekolicinu uticajnih nevladinih organizacija, uz optužbe da su ‘strani plaćenici’ i organizatori ‘obojene revolucije’, postojala je redovna komunikacija i razmena informacija između institucija koje se bave pripremom Srbije za članstvo u EU, uključujući ministarstva i Skupštinu Srbije”, ističe Minić.
Kako dodaje, činjenica da civilno društvo kritikuje nespremnost vlasti da izvrši reforme koje je sama obećala u medijskoj sferi i u izbornim uslovima, ne znači da one ometaju otvaranje Klastera 3.
“Te reforme traže i zvaničnici EU i u svim susretima sa srpskim zvaničnicima to ponavljaju”, dodaje Minić.
Ona ocenjuje da institucije EU imaju sasvim jasnu sliku o stanju u Srbiji, te da je iz izveštaja Evropske komisije i Evropskog parlamenta “lako identifikovati srpske vlasti kao glavnu prepreku napretku Srbije”.