Poslednjih godina do javnosti su dolazili različiti podaci o tome šta građani Srbije misle o Evropskoj uniji, čak i kada su istraživači postavljali ista pitanja u sličnom vremenskom periodu. Oko polovine građana je gotovo u svim istraživanjima podržala članstvo, ali je udeo onih koji se protive znatno varirao.
Na primer, u avgustu ove godine, Ministarstvo za evropske integracije objavilo je da bi na referendumu 57% građana Srbije glasalo za članstvo u EU, 30% bi bilo protiv a 13% ne bi izašlo ili nema stav.
S druge strane, istog meseca je objavljeno istraživanje Centra za društveni djalog i regionalne inicijative, prema kome bi rezultat referenduma bio mnogo “tešnji” – svega 53 prema 47 odsto u korist pristalica članstva Srbije EU.
U oktobru je objavljeno i istraživanje Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), koje nije pitalo građane kako bi glasali na potencijalnom referendumu, već prosto – da li su za članstvo u EU ili ne. Odgovor za Srbiju je bio 53% “za”, a 43% “protiv”. To je bio značajno različit podatak u odnosu na decembar 2020, kada je ista organizacija objavila da je odnos 64% prema 27% u korist članstva u EU.
Mesec dana ranije, u novembru 2020, Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je mnogo pesimističnije podatke po pristalice članstva Srbije u EU: 46% za pristupanje, a čak 51% protiv.
Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za European Western Balkans da se u poslednje vreme objavljuju brojna istraživanja koja rade različite regionalne i lokalne organizacije i institucije, a koji imaju bitno različitu statistiku.
“Dakle, postoji prezasićenost podacima iz javnomnjenjskih istraživanja a premalo razumevanja o tome šta se događa u Srbiji”, kaže Bjeloš.
Ona dodaje da je percepcija građana prema spoljnopolitičkim akterima je oblikovana prema potrebama i željama vladajuće elite, tako da često čujemo eho dominantne političke misli a ne šta građani stvarno misle.
“Promenjena perspektiva građana Srbije prema SAD tokom mandata Donalda Trampa nam je pokazala koliku moć i uticaj političari imaju na oblikovanje javnog mnjenja. Drugi primer je post-pandemijska pomoć”, kaže Bjeloš.
Podsetimo, istraživanje BCBP-a iz decembra 2020. pokazalo je da je čak 75% građana uvereno da je Kina najviše pomogla Srbiji za vreme pandemije, a samo 3% je mislilo da je to Evropska unija. Istraživanja su pokazala da je u medijima dominirao emotivni pro-kineski i anti-evropski narativ, posebno u prvoj polovini prošle godine.
I pored različitih podataka koje se dobijaju u istraživanjima javnog mnjenja, međutim, neki opštiji trendovi mogu se uočiti.
Podrška članstvu “šeta” oko 50%, ali evroskepticizam nedvosmisleno raste
Većina istraživanja proteklih godina ipak je pokazala da je za pristupanje Evropskoj uniji nešto više od 50% građana i da je taj trend stabilan.
Tako je u istraživanjima Ministarstva za evropske integracije od 2017. do 2021. podrška kretala između 52 i 57 procenata. Gotovo isti slučaj je sa nevladinim Institutom za evropske poslove, kod kojeg je ovaj raspon u istim godinama bio od 53 do 56 posto.
Jedini izuzetak bila je 2020. godina. Podaci za ovu godinu dugo nisu bili dostupni, jer Ministarstvo za evropske integracije između decembra 2019. i avgusta 2021. nije objavilo nijedno istraživanje javnog mnjenja, koja su prethodno objavljivana dva puta godišnje. Ipak, u ovogodišnjem istraživanju Ministarstva nalaze se podaci i za 2020, što znači da je istraživanje i tada rađeno, ali nije bilo javno objavljeno.
U 2020. podrška EU u Srbiji se blago spustila ispod 50% i prema podacima Ministarstva za evropske integracije, i Instituta za evropske poslove i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ova promena se možda može povezati sa anti-evropskim narativom u kontekstu pandemije COVID-19 koju su istraživači zabeležili.
Maja Bjeloš navodi da je podrška članstvu Srbije u EU je stabilna i kreće se oko 50%. Međutim, ona dodaje da istraživanaj beleže i porast evroskepticizma, a kao uzrok tog trenda navodi antievtopsku propagandu koju vode predsednik, Vlada, istaknuti funkcioneri i političari, kao i provladini mediji.
U istraživanjima Ministarstva za evropske integracije postoji više indikatora rasta evroskepticizma. Tako je u decembru 2019. na pitanje “Šta u najvećoj meri usporava/otežava ulazak naše zemlje u EU?”, opcija “politika stalnog uslovljavanja i ucena EU” imala 29%, da bi do avgusta 2021. taj procenat narastao do 52%.
Isto tako, u decembru 2019, 31% ispitanika je verovalo da će se EU u budućnosti potpuno zatvoriti, ili čak raspasti, dok je u avgustu 2021. taj broj portastao na 41%, dok u istraživanju BiEPAG-a 44% građana smatra da Srbija nikad neće postati članica EU, što je takođe rast od deset procentnih poena u odnosu na 2020.
“Konačno, kada se pogleda medijsko izveštavanje u Srbiji i šta građani vide kao prioritete, EU i članstvo u istoj više nisu teme za većinu građana Srbije”, zaključuje Maja Bjeloš.
U zemljama regiona znatno veća podrška za EU
Još jedan nedvosmisleni nalaz skorašnjih istraživanja jeste da je, u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, u Srbiji podrška pristupanju EU daleko najniža.
Prema ovogodišnjem istraživanju BiEPAG-a, u Srbiji je podrška za članstvo 53%, dok je druga najniža u Severnoj Makedoniji i iznosi 79%. U Crnoj Gori je podrška članstvu izmerena na 83%, kao i u Bosni i Hercegovini, dok je na Kosovu i Albaniji podrška preko 90%. Slične situacija bila je u istraživanju godinu dana ranije.
“Podrška Srbije evropskim integracijama uvek je bila značajno niža u poređenju sa drugim zemljama regiona, pre svega zbog spajanja evro-atlantskih integracija i skeptičkih stavova o NATO-u nakon intervencije iz 1999. Trend skepticizma o pristupanju se stabilizovao i čak produbio u proteklim godinama zbog nedostatka progresa ka članstvu i činjenice da je normalizacija odnosa sa Kosovom igrala tako značajnu ulogu u odnosu EU prema Srbiji”, kaže za European Western Balkans Nataša Vunš, asistentikinja na fakultetu Sciences Po u Parizu i članica BiEPAG-a.
Od kada je regionu obećana perspektiva članstva u EU na samitu u Solunu 2003, prošlo je skoro dve decenije. Činjenica da se podrška članstvu koja postoji u državama Zapadnog Balkana održala na visokom nivou i pored tako dugog perioda možda je neočekivana.
Kako objašnjava Nataša Vunš, podrška je i dalje visoka, ali dugo čekanje na članstvo ostavlja posledice, na koje je ukazao dokument koji je BiEPAG objavio ranije ovog meseca.
“U našem dokumentu je konstatovana visoka podrška, ali i sve više “transakcioni” pogled na proces EU integracija, u smislu da građani ističu ekonomske koristi i mobilnost u odnosu na dublje interesovanje za demokratizaciju ili članstvo u EU po sebi”, kaže Vunš.
Ona dodaje da će dalja odlaganja pristupnih pregovora zaista produbiti negodovanje i možda dovesti do razočaranja i posledičnog pada podrške evropskim integracijama, iako ne očekuje dramatične pomake s obzirom na mnoge materijalne koristi koje građani vezuju za pristupanje EU, a koje mogu nadoknaditi frustraciju zbog brzine pregovora.
Razlike među društvenim grupama: Mladi manje za EU
Za pristalice EU u regionu mogao bi da bude pesimističan podatak da su mlađe generacije uzrasta 18 do 29 godina manje sklone članstvu u EU od proseka. Ovo je trend ne samo u Srbiji, već i u celom regionu, kao što je uočilo istraživanje BiEPAG-a.
U Srbiji je ovo uočio i Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije. Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, 39% mladih (15-30 godina) ove godine je reklo podržava, 33% nije za ulazak, dok 28% mladih ne zna. To je, dakle, za oko deset procenata manje od celokupne populacije.
U pitanju je bio čak i blagi porast u odnosu na 2020. godinu, kada je celih 46% mladih reklo da ne podržava članstvo. Ta godina je, što se moglo videti i po drugim istraživanjima, “odskočila” od ostalih kada je reč o protivljenju evropskim integracijama.
Stručnjaci su ranije za naš portal objašnjavali ovakav trend kod mladih na različite načine, a neiformisanost, dezinformisanost i nepoverenje u političare i državne insitucije, koji se formalno zalažu za EU, dominirali su tumačenjima.
Za razliku od generacije rođene krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, najveća podrška članstvu u EU u Srbiji je među ljudima između 30 i 44 godine, pokazala su istraživanja BiEPAG-a i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ovogodišnje istraživanje organizacije Crta takođe je pokazalo da podrška članstvu Evropskoj uniji raste sa nivoom obrazovanja, kao i među stanovništvom u gradovima. Međutim, kod većine ispitanika u ovom istraživanju dominirao bi ravnodušan stav kada bi Srbija ušla u EU.
Iako su prema istraživanjima javnog mnjenja građani po ovom pitanju podeljeni, postoji i jedna opcija sa vrlo jasnom većinom. Čak 83% građana se, prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije, slaže sa tvrdnjom da bi reforme trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU. Političke posledice ovog stava još je teško utvrditi.