Poslednji izveštaj Evropske komisije je u javnosti bio dosta komentarisan zbog kritika upućenih Srbiji kada su u pitanju političke oblasti, dok je, što se ekonomije tiče, konstatovano da je ostvaren napredak. Međutim, da li je predstavljeni ekonomski napredak zaista utemeljen?
Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima ocenjuje napredak i spremnost za članstvo kroz političke i ekonomske kriterijume. Za napredak, koriste se ocene od „nazadovanje“ do „veoma dobar napredak“, a za spremnost od „rana faza“ do „veoma napredna faza“. Kada je u pitanju ekonomija, Srbija ima istu ocenu od spremnosti od uvođenja ocena (2015) – umereno pripremljeni.
„To znači da je Srbija, kada se gleda na skali od jedan do pet, ocenjena trojkom,“ objašnjava Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike – CEP. „Iako izraz ,umereno pripremljeni’ može zvučati kao pozitivna ocena, moramo biti obazrivi u tumačenju. Evropska komisija koristi dosta tehnički rečnik u ovim izveštajima, pa se realna ekonomska situacija i procena stanja mora tražiti u detaljnijem čitanju izveštaja,“ dodala je Miljenović.
Čak i kad pogledamo pojedinačne kriterijume, izveštaj Evropske komisije zaista kaže ono što su predstavnici vlasti i preneli – da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim poglavljima. Međutim, kada se pogleda šira slika i uzmu u obzir svi podaci, možemo videti kakvo je zapravo stanje ekonomije u našoj zemlji – da ne napredujemo dovoljno brzo.
Tako na primer, samo jedan podatak koji iznosi Fiskalni savet – da je u poslednjih osam godina kumulativni rast privrede Srbije bio duplo manji u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope pokazuje da je Srbiji u kontinuitetu potreban značajniji privredni rast kako bi imala realnu šansu da dostigne iole približan nivo razvoja potreban za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i održivi razvoj zemlje.
„Još jedan podatak koji ukazuje na to kako pojedinačne ocene malo znače kada je u pitanju bolji život građana je da je bruto društveni proizvod Srbije po glavi stanovnika izražen u paritetu kupovnoj moći na nivou je 37% od prosečnog u EU i to već deceniju unazad,“ objašnjava Miljenović.
„Biti umereno pripremljen za članstvo nije ni blizu dovoljno dobro i to je poruka koju predstavnici vlasti ne prenose javnosti“, dodaje Miloš Janjić, istraživač u CEP-u.
CEP, NALED i portal „European Western Balkans“ u okviru projekta „Uključi se“ prate odabrana ekonomska poglavlja u procesu pristupanja. Analiza izrađena u okviru projekta je pokazala da u odnosu na prošlu godinu, nema pomaka kada je u pitanju ocena spremnosti za članstvo. Što se ostvarenog napretka tiče, najznačajniji pomak je zabeležen u poglavlju 6 (Pravo privrednih društava), najviše zbog usaglašavanja postojećeg Zakona o privrednim društvima sa zakonodavstvom EU. Sa druge strane, u poglavljima koja pokrivaju slobodno kretanje robe i pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga je zabeležen neznatan progres, odnosno nepostojanje istog, respektivno.
„Neophodan je znatno veći dijalog u javnosti oko ekonomskih tema uključenih u pregovore sa EU. Takođe, ekonomske teme bi trebalo da imaju veći prostor u radu organizacija civilnog društva i u medijima,“ zaključuje Janjić.
Autor: Centrar za evropske politike, Beograd