BRISEL – Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je danas s 57 glasova za, pet suzdržanih i sedam protiv Izveštaj o preporukama Evropskog parlamenta Savetu, Komisiji i potpredsedniku Komisije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku za Zapadni Balkan u susret ovogodišnjem samitu. Autor Izveštaja je hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula (S&D).
Svaka zemlja kandidat mora da osigura slobodne, poštene i transparentne izbore, u skladu s međunarodnim standardima i ojača ulogu civilnog društva kao važnog aktera demokratske konsolidacije, stoji u jednom delu preporuka.
Samit EU-Zapadni Balkan trebalo je da se održi 6. i 7. maja u Zagrebu, ali je odložen za neki drugi datum do kraja juna, kada se završava predsedavanje Hrvatske Savetom EU. Moguće je da će sastanak lidera održati i u video formatu.
„Izveštaj koji je danas usvojio Evropski parlament uprkos odlaganjima zbog koronavirusa jasna je poruka podrške zemljama Zapadnog Balkana u njihovim nastojanjima i aktivnostima s ciljem pristupanja Evropskoj uniji nakon ispunjavanja kriterijuma. Jasan je to znak naše podrške nastavku procesa proširenja u celini, kojem smo ovim izveštajem dali novi kredibilitet. Proširenje je jedna od najuspješnijih politika EU tokom celog njenog postojanja i naš najsnažniji spoljnopolitički alat za promovisanje demokratije, blagostanja i mira. Politika proširenja je i preduslov za jačanje prisutnosti i strateških interesa EU na Zapadnom Balkanu, zbog čega je i reč o našem zajedničkom interesu“, istaknuo je Picula, koji uz funkciju izvestioca za preporuke obavlja i dužnosti koordinatora parlamentarne grupacije Socijalista i demokrata u Odboru za spoljne poslove EP, kao i izvestioca za IPA III finansijski instrument pretpristupne pomoći i za Crnu Goru.
Ključne preporuke izveštaja Savetu, Komisiji i potpredsedniku Komisije Đuzepu Borelju su da osiguraju da unapređena metodologija pregovaranja za krajnji rezultat ima punopravno članstvo u EU i da EU osigura jasna i predvidiva pravila i kriterijumme i konzistentno ih primenjuje, čime EU vraća svoj kredibilitet.
Takođe, preporuka je da grupiranje područja pregovaranja naglašava dubinu i kvalitet reformi u zemljama kandidatima, da donosi konkretne rezultate u zemljama kandidatima uz istovremenu mogućnost pregovaranja u više područja.
Uz to, da jasna budu merila napredovanja, kao i osigurana kontinuirana podrška tokom celog procesa pregovaranja.
Nadalje, nužno je da se osiguraju jasni politički podsticaji zemljama Zapadnog Balkana i da im se omogući učešće u sektorskim politikama i programima EU pre punopravnog članstva, kroz ciljanu finansijsku podršku, kako bi građani osetili opipljive koristi članstva i povećala prisutnost EU u tim zemljama.
Izuzetno je važno osigurati i bližu saradnju Evropskog i parlamenata zemalja kandidata.
Kako bi se osiguralo da reforme u zemljama kandidatima budu trajne i održive, potrebno je ojačati i mehanizam uslovljavanja, kako bi se proces pregovora temeljem objektivnih kriterija moglo i suspendovati u slučaju neispunjavanja uslova.
Demokratija i vladavina prava moraju biti u središtu procesa proširenja, što znači da se prva otvaraju i zadnja zatvaraju poglavlja o pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i ona o poštovanju ljudskih prava i slobode medija, s posebnim naglaskom na osiguravanje uslova za nezavisan i neometan rad novinara.
„Evropska unija je uvek pokazivala snagu u izazovnim vremenima“, prokomentarisao je Picula okolnosti u kojima je izglasan izveštaj.
„Primanjem novih članova i svojom reformom Unije treba da nastavimo i u budućnosti. Na kraju, neki od problema koje izveštaj uzima u obzir, uspeli smo da rešimo, poput zelenog svetla za otvaranje pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Ponosan sam što je to učinjeno zahvaljujući trudu, naporima i pritisku i Evropskog parlamenta, jer su te dve zemlje otvaranje pregovora svakako zaslužile“.