Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani će u sredu, 31. januara, boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji. Tokom jednodnevne posete, sastaće se sa predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković i premijerkom Anom Brnabić. Kasnije će imati bilateralni sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Tajanijev poslednji sastanak tog dana biće sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Predsednik Evropskog parlamenta takođe će iskoristiti ovu priliku da se sastane sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Portal European Western Balkans je razgovarao sa predsednikom Tajanijem uoči njegove zvanične posete.
* Intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
European Western Balkans: Na Crnu Goru i Srbiju se gleda kao na predvodnike na Zapadnom Balkanu kada je reč o procesu pristupanja EU. Da li verujete da je realno govoriti o ulasku ove dve zemlje u EU do 2025. godine, s obzirom da je ovo predviđeno Strategijom proširenja?
Antonio Tajani: Zapadni Balkan ima jasnu i kredibilnu evropsku perspektivu i može računati na Evropski parlament da ih podrži u ovom procesu, ali lopta je u njihovom dvorištu. Značajan napredak je potreban u oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i osnovna prava u Crnoj Gori i Srbiji i mislim da obe zemlje mogu biti spremne do 2025. godine – gde postoji volja, postoji način.
EWB: Imajući u vidu činjenicu da je EU usvojila budžet za 2018. godinu, možete li nam reći, da li su predviđena sredstva za realizaciju ciljeva u okviru Strategije proširenja?
AT: Evropska unija je najbliži partner Zapadnog Balkana ne samo u pogledu trgovine, već podjednako u pogledu ukupne podrške: sredstva su dostupna kako bi se podržao proces proširenja kako u 2018, tako i u narednim godinama.
EWB: U nekim zemljama regiona se uočava ozbiljan pad kada su u pitanju medijske slobode i demokratija. Nekako, te zemlje napreduju na putu EU. Postoji pojam stabilitokratije, koja podrazumeva ozbiljne nedostatke u pogledu demokratije, dok je EU, sa druge strane, skreće pogled zarad stabilnosti. Kako biste komentarisali ovo?
AT: Ništa ne može biti dalje od istine, s obzirom da su osnovna prava koja u prvom planu u samom srcu evropskog projekta. Podstičemo demokratiju ne samo u zemljama proširenja već i širom sveta jer podržavamo mir i bezbednost. Preduslov zemljama kandidatima za pristupanje EU je da u potpunosti poštuju i pridržavaju se osnovnih vrednosti Unije. O tome se ne pregovara.
EWB: Makedonija je napravila izuzetan napredak kada su u pitanju proces reformi i dobrosusedski odnosi. Međutim, ostaje najveći izazov – spor oko imena sa Grčkom. Da li verujete da bi ovo bila dobra godina za rešavanje spora i da Makedonija konačno može otvoriti pregovore o pristupanju?
AT: Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija postigla je značajan napredak i ja sam optimista kako u pogledu spora oko imena, tako i mogućnosti da ubrzo otvore pregovore o pristupanju.
EWB: Brojni su izveštaji koji ukazuju na to da Rusija povećava svoj uticaj na Zapadnom Balkanu i da je to uzrok nestabilnosti. Na pitanje ko je najveći donator u njihovoj zemlji, većina građana u Srbiji i nekim drugim zemljama regiona smatra da je Rusija najveći donator, iako je to zapravo EU. Šta mislite da se može učiniti kako bi se suprotstavilo ovom efektu?
AT: Moramo nastaviti da naglašavamo da je Evropska unija regionalni trgovinski i investicioni partner regiona Zapadnog Balkana. Naš odnos sa zemljama regiona podrazumeva stvaranje karika koje će podržati jake, dugotrajne političke i ekonomske veze za buduće generacije. Moramo negovati ove veze i dozvoliti rezultate da govore sami o sebi, kao što je već slučaj u nekoliko oblasti.