PRIŠTINA – Evropska unija očekuje od nove kosovske vlade da igra aktivnu i konstruktivnu ulogu u regionu i da radi zajedno sa Beogradom kako bi se obezbedio kvalitativni napredak u dijalogu Beograda i Prištine, rekla je šefica kancelarije EU u Prištini Natalija Apostolova.
*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
“Sporazumi postignuti u tom kontekstu treba da budu primenjeni u potpunosti”, rekla je ona za European Western Balkans (EWB).
EU traži od novoformirane vlade da počne odmah da radi na jačanju institucija i primeni neophodnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i poboljšanja ekonomije, dodala je ona.
Od ključnog značaja je, kako je istakla, da Kosovo ispuni uslove za viznu liberalizaciju tako što će učiniti napredak u sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom i preduzeti akcije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Govoreći o formiranju Zajednice srpske opštine, Apostolova kaže da su se Beograd i Priština obavezali na napredak na evropskom putu i da su se u tom smisli dogovorili da normalizuju odnose putem dijaloga uz posredovanje EU.
Dijalog služi interesima Kosova i Srbije, a normalizacijom odnosa Beograd i Priština doprinose poboljšanju svoje bezbednosti i stabilnosti, napretku, kao i u celom regionu.
Podsetivši da su sporazumi postignuti u dijalogu međunarodne obaveze Beograda i Prištine, Apostolova je istakla da bi njihovo neprimenjivanje “imalo negativne posledice po kredibilitet, pouzdanost i položaj Kosova i Srbije”.
“Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo je pravno obavezno da radi na daljoj normalizaciji odnosa sa Srbijom u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Kosovo ima ugovorenu obavezu da primeni ono što je dogovoreno”, rekla je ona.
Kada je reč o Srbiji pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom, obuhvaćeno je Poglavljem 35 u pristupnim pregovorima.
Normalizacija će, kako je objasnila, ići uporedo sa pristupim pregovorima i EU je kroz poglavlje 35 iznela detaljne zahteve koje Srbija treba da ispuni tokom pregovaračkog procesa.
“Zajednica srpskih opština neće biti paralelna vlada na Kosovu i neće usvajati sopstvene zakone. Ona će biti uspostavljena u okviru postojećeg pravnog i upravnog okvira Kosova. ZSO nije pretnja za integritet Kosova. Naprotiv, ona može da ojača i obogati Kosovo”, navela je Apostolova.
ZSO će, prema njenim rečima, omogućiti srpskoj zajednici na Kosovu da se integriše i učestvuje u kosovskom društvu, u ustavnim okvirima Kosova i može da bude korak napred ka snažnijem i stabilnijem, a ne slabijem Kosovu.
Takođe, dodala je, Zajednica srpskih opština će “omogućiti srpskoj zajednici da se oseća kao kod kuće na Kosovu”.
Ona će omogućiti kosovskim Srbima da upravljaju i koordiniraju aspektima života svoje zajednice i pružiće im osećaj bezbednosti, udobnosti i lokalnog vlasništva.
“Zajednica srpskih opština treba da ponudi kosovskim Srbima nezavisne, a ipak transparentne načine upravljanja i finansiranja nekih njihovih svakodnevnih potreba”, rekla je Apostolova.